Angažovanost učenika sa lakom intelektualnom ometenošću na praktičnoj nastavi

Abstract

Ангажованост је процес који захтева психолошко улагање које ће омогућити да се на најбољи могући начин разумеју знања и стекну вештине у образовним институцијама. Током последњих година доста пажње је поклоњено јачању позитивних аспеката учења и рада, као и фактора који доводе до већег ангажовања појединца. Сходно томе се развио и концепт радне ангажованости који представља позитивну емоционалну везу са радом, односно истиче комбинацију способности за рад и посвећеност истом. Лични ресурси који могу допринети већој посвећености, односно ангажованости ученика су окупациона самоефикасност и самопоштовање. Окупациона самоефикасност се дефинише као компетентност коју особа осећа у вези са способношћу да успешно реализује радне задатке. Самопоштовање подразумева позитивни или негативни став који особа има према себи као целокупној личности. Главни циљ истраживања је да утврди ангажованост ученика са лаком интелектуалном ометеношћу на практичној настави кроз аспекте радне ангажованости, окупационе самоефикасности и општег самопоштовања. Поред тога, биће анализиран и њихов однос са одређеним социодемографским карактеристикама испитаника. За процену радне ангажованости коришћена је скала Радне ангажованости (Utrecht Work Engagement Scale UWES, Schaufeli & Bakker, 2003). За процену окупационе самоефикасности коришћена је скала Окупациона самоефикасност (Occupational Self Efficacy Scale – OSES, Riggotti et al., 2008), а за процену самопоштовања коришћена је Розенбергова скала самопоштовања (Rosenberg Self- Esteem Scale, Rosenberg, 1965). Узорком је обухваћено 34 испитаника, са лаком интелектуалном ометеношћу, оба пола, који похађају Средњу занатску школу у Београду. Анализом резултата је утврђено да особе са лаком интелектуалном ометеношћу имају развијену позитивну емотивну везу са радом, да воле рад на практичној настави, радују се сваком послу и сам посао на практичној настави их инспирише. Такође, утврђено je да постоје статистички значајне разлике између испитаника другог и трећег разреда у оквиру димензије Апсорпција и скале Окупациона самоефикасност, а у корист испитаника трећег разреда. Анализирајући вредности које су испитивале позитивну значајну повезаност, утврдили смо да постоји позитивна значајна повезаност између Окупационе самоефикасности и Радне ангажованости ученика (r=0,393; p<0,05). Док повезаност Радне ангажованости и Самопоштовања није пронађена (r=0,226; p=0,200). У раду су детаљније представљени резултати истраживања, као и ограничења, а дате су и препоруке будућим истраживачима.

Engagement is a process that requires a psychological investment which permits an understanding of knowledge in the best way and acquiring of the work skills in the educational institutions. During recent years, a lot of attention is paid to the strengthening of the positive aspects of learning and work, but also to the factors which lead to the greater engagement of the individual. Consequently, a concept of work engagement has evolved and it represents a positive emotional connection with work; in other words, it highlights a combination of ability to work and a commitment to that work. Personal resources that can contribute to the greater commitment, i.e. engagement of the pupils are an occupational self-efficacy and self-esteem. An occupational self-efficacy can be defined as a competence which a person feels about being able to complete the work tasks successfully. Self-esteem implies either positive or negative attitude which a person has towards himself in terms of a whole personality. The main aim of the research is to determine the engagement of the pupils with a mild intellectual disability during a practical teaching within the aspects of work engagement, occupational self-efficacy and general self-esteem. Furthermore, their relation with the certain sociodemographic characteristics is also analyzed. The Work Engagement Scale was used to evaluate the work engagement (Utrecht Work Engagement Scale - UWES, Schaufeli & Bakker, 2003). In order to estimate an occupational self-efficacy, it was used the Occupational Self-Efficacy Scale (Occupational Self-Efficacy Scale – OSES, Riggotti et al., 2008), whereas for the estimation of self-esteem, it was used the Rosenberg Self-Esteem Scale (Rosenberg Self-Esteem Scale, Rosenberg, 1965). The sample included 34 examinees with a mild intellectual disability and both sexes, who attend the High School of Crafts in Belgrade. Analysis of the results has established that persons with a mild intellectual disability have a well-built, positive emotional connection with work, they love the practical teaching and participating in it. Moreover, they look forward to every job and the practical work itself inspires them. Also, it is established that there are statistically significant difference among the second and the third grade examinees in terms of the Absorption dimension an the Occupational Self-Efficacy Scale, in favor of the third grade examinees. Analyzing the values that examined a positive significant association, it is concluded that there is the positive significant association between the Occupational self- efficacy and the Work engagement of the pupils (r=0.393; p<0.05). While, the connection between Self-esteem and the Work engagement is not found (r=0.266; p=0.200). The results of the research as well as limitations are presented in more detail in a paper and the recommendations for the future researchers are also given there.