Stavovi osoba s lakom intelektualnom ometenošću prema deci sa daunovim sindromom

Abstract

Став представља идеју о одређеној групи људи коју прате емоције и у односу на исту, може се предвидети понашање у специфичним условима. Утиче на опажање, мишљење и социјално понашање. Разумевање ставова према особама са интелектуалном ометеношћу је од велике важности, јер може допринети побољшању квалитета живота ових особа, као и њихове укључености у друштво. Нису нам познате студије које су се бавиле испитивањем ставова које имају особе с лаком интелектуалном ометеношћу (ЛИО) према деци са Дауновим синдромом. Циљ истраживања био је да се утврде ставови испитаника с ЛИО према деци са Дауновим синдромом. Испитали смо утицај варијабли учесталост контакта, знање о деци са Дауновим синдромом, емпатичност и систематичност испитаника, као и узраст и пол испитаника на ставове према особама са Дауновим синдромом. Узорак је обухватио 128 испитаника, од тога 64 испитаника чинили су ученици, и то 32 ученика с лаком интелектуалном ометеношћу и 32 ученика типичног развоја. Осталих 64 испитаника су родитељи испитиваних ученика. За процену су примењене следеће скале: Чедок Мекмастер скала за процену ставова према особама са хендикепом, Скала за процену контакта са особама са ометеношћу, Скала за процену дечјег знања о особама са ометеношћу, као и комбиновани упитник Скале за процену нивоа дечје емпатичности и Скале за процену нивоа дечје систематичности. Истраживањем је утврђено да испитаници типичног развоја имају позитивније ставове према особама са Дауновим синдромом у односу на испитанике с ЛИО. Резултати показују и да што је ниво учесталости контакта нижи, то су ставови према деци са Дауновим синдромом позитивнији. Добијени резултати показали су да између нивоа знања о особама са Дауновим синдромом и ставова које о њима имају, није утврђена статистички значајна корелација. Резултати истраживања показују да испитаници који испољавају виши ниво емпатичности имају и позитивније ставове према деци са Дауновим синдромом. Осим тога, резултати су показали да што су испитаници мање систематични, ставови које имају према деци са Дауновим синдромом су позитивнији. Када је у питању узраст испитаника, није утврђена статистички значајна корелација између узраста и ставова. У односу на пол испитаника, добијени резултати су показали да не постоји статистички значајна разлика између испитаника мушког и женског пола у ставовима које имају према особама са Дауновим синдромом.

An attitude represents an idea about a certain group of people, that is followed up by an emotion in relation to the same and can be anticipated by a certain model of behavior under given circumstances. It directly affects perception, thought and social behavior. The understanding of attitude towards individuals with intellectual disabilities is of the utmost importance, since it can contribute to the improvement of the quality of life of these individuals and their inclusion in society. We are not aware of studies conducted about attitude of individuals with mild intellectual disabilities towards children with Down Syndrome. The purpose of this study was to determine the attitude of the participants with mild intellectual disabilities towards children with Down Syndrome. We have taken into consideration the following variables: frequency of contact, knowledge about children with Down Syndrome, the participants empathy and condescending; age and gender. The sample included 128 participants comprised of 64 school children: 32 children of typical development and 32 participants with mild intellectual disabilities. The remaining 64 were parents of the participants themselves. The process of evaluation was implemented with the following scales: Chedoke-McMaster Attitudes Towards Children with Handicaps Scale; The Contact with Disabled Persons Scale; Children's Knowledge about Handicapped Persons Scale and a combined questionnaire Children’s Versions of the Empathy Quotient and the Children’s Versions of the Systemizing Quotient. Our research has concluded that participants with typical development have a more positive attitude towards individuals with Down syndrome in comparison to individuals with mild intellectual disabilities. Results have shown that, the lower the rate of contact frequency is, the more positive the attitudes towards children with Down syndrome are. Findings have shown that we could not determine a meaningful correlation between the level of knowledge about individuals with Down Syndrome and attitudes that they have about them. Results of this study have shown that participants that have shown a higher level of empathy also have a more positive attitude towards children with Down Syndrome. Results have also shown that the less systematic the participants were, their attitudes were more positive towards children with Down Syndrome. As for age groups of our participants, results have shown that we could not determine meaningful correlation between age and attitude. Gender wise obtained results have shown a non existant statistically meaningful difference between male and female participants and their attitudes towards individuals with Down syndrome.