Socijalno ponašanje gluvih i nagluvih učenika višeg osnovnoškolskog uzrasta

Abstract

Људско тело представља једну савршену целину.Нарушеност једне функције на директан или индиректан начин утиче на функционисање друге.Тако, оштећење слуха не само да утиче на говорно-језички развој већ и на емотивни и социјални развој и положај појединца.Циљ овог рада је да се утврди како оштећење слуха утиче на социјално понашање глувих и наглувих ученикастаријег основношколског узраста. Истраживање је спроведено у две школе, Основној школи за оштећене слухом- наглуве „Стефан Дечански “ у Београду и Основној школи „ Радивој Поповић“ у Земуну. Испитано је социјално понашање у односу на узраст, начин комуникације,начин амплификације, врсту смештаја,комплетност породице и образовни статус родитеља.Резултати показују да ученици који користе орални говор и знаковни језик тј.билингвални начин комуникације имају највише скорове социјалне компетентности.Нема значајне разлике у социјалној компетентности између корисника слушног апарата и кохлеарног импланта.Ученици седмог и осмог разреда постигли су највиши скор социјалне компетентности иако су уједно ученици осмог разреда постигли највећи скор и када говоримо о антисоцијалном понашању. Претпостављамо да узрок томе лежи у бурним развојним променама до којих долази у адолесцентском периоду.Ученици који бораве у интернатском смештају показују виши ниво социјалне компетентности у односу на вршњаке који су смештени у породичном окриљу.Овакви резултати потврђују допринос интерната у развоју социјалних вештина.Када говоримо о утицају комплетности породицеодносно разведености родитеља, добијени су помешани резултати те је немогуће јасно издвојити једну или другу страну.У односу на образовни ниво родитеља, виши скор социјалне компетентности су постигли ученици чији родитељи имају нижи образовни статус.​Ово потврђује појаву коју често срећемо у пракси, а то је да родитељи нижег образовног статуса боље и лакше прихватају своје дете које има неко оштећење.Дете које је прихваћено од стране своје породице, емотивно је стабилније и социјално компетентније.

Human body is one perfect whole. Disfunction of one part has direct or indirect impact on function of others. So, hearing impairment affect not only speech and language development, but also social and emotional development.Main goal of this paper is to determen how hearing impairment affect social behaviour of deaf and hard of hearing pupils in higher grades. Research took place in two elementary schools: Elementary school for deaf-hard of hearing „ Stefan Dečanski“ in Belgrade and „Radivoj Popović“ in Zemun. We examined link between social behaviour and age, communication, hearing amplification, accomodation, family and parents educationlevel. Results show that pupils who dominantly use both oral speech and sign language achievedhigher scorе in social competence. There is no significant difference in social competence between users of hearing aid and cohlear implant. Students of seventh and eight grade had the highest score in social competence although eight graders also had the highest score in antisocial behaviour. We assume that reasonс for that are huge developmental changes in adolescence period.Students in boarding scools show higher social skills then their peers who are still living with their families. This confirms contribution of boarding scools in development of social skills. When we speek about how whole family as opposed to divorced parents affect social competence, we got some mixed results so it is imposible to single out one or another. Compared to educational level of parents, children whose parents are lower educational status, have higher social competence. This confirms the phenomenon we often see in practise, parents with lower educational status better and esier accept their child with disability. A child who is accepted by his family is more emotionally stable and social competent.