Medijska pismenost gluvih i nagluvih

Abstract

Медијска писменост се најчешће описује као скуп вештина којe промовишу критичко тумачење порука које производе медији. Вештине медијске писмености помажу корисницима да заузму критички став, препознају технике уверавања које се користе у разним медијским порукама, да користе медијски перспективни приступ, затим препознају пристрасност, пропаганду, манипулацију, дезинформације, као и да скептично испитују често конфликтне медијске поруке на основу сопствених искустава, способности, веровања и вредности корисника. Циљ: Истраживање је спроведено са циљем да се утврди ниво коришћења медија, медијска писменост и познавање појма медијске писмености код ученика са оштећењем слуха. Медоте: Истраживање је спроведено у Нишу, у „Школи са домом ученика Бубањ“ и редовним средњим стручним школама у којима се школују деца са оштећеним слухом. Истраживање је спроведено током априла месеца, 2019. год. Узорак је чинило 60 ученика оба пола, са различитим степеном оштећења слуха, од првог до четвртог разреда, који похађају средње школе у Нишу. У ову сврху коришћен је упитник који је састављен за потребе овог истраживања, који је био састављен из четири дела. За статистичку обраду података коришћен је програмски пакет „Statistical Package for Social Sciences - SPSS 21“. Резултати: Не постоји статистички значајна повезаност пола и медијске писмености. Већи степен оштећења слуха прати мање коришћење медија и обрнуто. Не постоји веза између школе коју испитаници похађају (Бубањ или Средња стручна школа) и њиховог познавања појма медијске писмености. Виши разред прате ниски нивои познавања појма медијске писмености и обрнуто. Бољи успех у школи прате виши нивои медијске писмености и обрнуто. Највећи број испитаника повремено приступа интернету када има времена и када их нешто занима. Највећи број испитаника повремено тумачи значење поруке, такође прочита поруку без анализе ретко или повремено.

Media literacy is most often described as a set of skills that promote the critical interpretation of messages produced by the media. Media literacy skills help users take a critical stance, identify persuasion techniques used in various media messages, use a media perspective, then identify bias, propaganda, manipulation, misinformation, and skeptically examine often conflicting media messages based on their own experiences , abilities, beliefs and values of users. Objective: The research was conducted to determine the level of media use, media literacy and knowledge of the concept of media literacy in hearing impaired students. Methods: The survey was launched in Niš, at the "School with the home for students Bubanj" and secondary vocational schools in which children are educated and remain attentive. The survey was conducted during the month of April 2019. The sample consisted of 60 students of both sexes, with varying degrees of hearing impairment, from first to fourth grade, attending high schools in Niš. For this purpose, a questionnaire was compiled for the purposes of this research, which was composed of four parts. „Statistical Package for Social Sciences - SPSS 21“ software package was used for statistical data processing. Results: There is no statistically significant correlation between gender and media literacy. More hearing impairment is accompanied by less use of the media and vice versa. There is no connection between the school the respondents attend (Special Middle School for Hearing Impaired „Bubanj“ or Vocational Secondary School) and their knowledge of the concept of media literacy. The upper class is accompanied by low levels of knowledge of the concept of media literacy and vice versa. Better success in school is accompanied by higher levels of media literacy and vice versa. The majority of respondents occasionally access the internet when there is time and when they are interested in something. Most respondents occasionally interpret the meaning of the message, also reading the message without analyzing it infrequently or occasionally.