Analiza glasa kod osoba sa lakom intelektualnom ometenošću
Само за регистроване кориснике
2019
Мастер/магистарски рад (Објављена верзија)
Метаподаци
Приказ свих података о документуАпстракт
Предмет овог истраживања било је испитивање акустичких карактеристика гласа на узорку деце са лаком интелектуалном ометеношћу.
Основни циљ истраживања је био да се изврши детаљна акустичка анализа вокала /а/ код испитаника са лаком интелектуалном ометеношћу и да се карактеристике гласа упореде са карактеристикама гласа испитаника са просечном интелигенцијом.
Испитивање је вршено на узорку од 40 испитаника, од којих су 20 лако интелектуално ометени и 20 испитаника просечних интелектуалних способности. Експерименталну групу су чинила деца са лаком интелектуалном ометеношћу, а контролну групу деца са просечном интелигенцијом. У истраживању је учествовало 13 дечака и 7 девојчица са лаком интелекту- алном ометеношћу и 10 дечака и 10 девојчица просечних интелектуалних способности.
Испитаници су узраста 12 и 15 година.
Инструмент који смо користили у овом истраживању је компјутерски програмом за мултидимензионалну анализу вокала, модел 4300 корпорације „Kay Elemetrics“. Њиме су анализиран...и акустички параметри гласа и говора (Jitt, Fo, RAP, PPQ, Shim, NHR, vAm, APQ, VTI и SPI). Истраживање је обављено у просторијама ОИСШ „Жарко Зрењанин“ у Суботици.
Анализа и обрада података је вршена у КБЦ „Звездара“.
За обраду података коришћене су методе дескриптивне статистике (аритметичка средина са припадајућом стандардном девијацијом као и распон, минимум и максимум).
Коришћени су и фреквенција и проценти. Разлике међу групама одређене су помоћу т теста за за велике независне узорке.
Резултати овог истраживања су показали да између деце са лаком интелектуалном ометеношћу и децом просечне интелигенције постоји статистички значајна разлика на параметру Jitt (p=.000, p >0.05). Деца са ЛИО имају статистички значајно вишу вредност параметра Jitter за разлику од деце са ПИ, тако да је њихов глас слабијег квалитета.
Статистички значајна разлика постоји између мушког и женског пола деце са интелектуалном ометеношћу за параметар SPI (p= .041, p < 0.05), који је виши код дечака што указује на мању затегнутост гласница у току фонације у односу на девојчице, промуклост гласа или је глас природно такав. Статистички значајна разлика није нађена за вредности акустичких параметара гласа код дечака са лаком интелектуалном ометеношћу, различитог узраста.
Извор:
2019, 1-51Колекције
Институција/група
rFASPERTY - THES AU - Matić, Marina PY - 2019 UR - http://rfasper.fasper.bg.ac.rs/handle/123456789/4331 AB - Предмет овог истраживања било је испитивање акустичких карактеристика гласа на узорку деце са лаком интелектуалном ометеношћу. Основни циљ истраживања је био да се изврши детаљна акустичка анализа вокала /а/ код испитаника са лаком интелектуалном ометеношћу и да се карактеристике гласа упореде са карактеристикама гласа испитаника са просечном интелигенцијом. Испитивање је вршено на узорку од 40 испитаника, од којих су 20 лако интелектуално ометени и 20 испитаника просечних интелектуалних способности. Експерименталну групу су чинила деца са лаком интелектуалном ометеношћу, а контролну групу деца са просечном интелигенцијом. У истраживању је учествовало 13 дечака и 7 девојчица са лаком интелекту- алном ометеношћу и 10 дечака и 10 девојчица просечних интелектуалних способности. Испитаници су узраста 12 и 15 година. Инструмент који смо користили у овом истраживању је компјутерски програмом за мултидимензионалну анализу вокала, модел 4300 корпорације „Kay Elemetrics“. Њиме су анализирани акустички параметри гласа и говора (Jitt, Fo, RAP, PPQ, Shim, NHR, vAm, APQ, VTI и SPI). Истраживање је обављено у просторијама ОИСШ „Жарко Зрењанин“ у Суботици. Анализа и обрада података је вршена у КБЦ „Звездара“. За обраду података коришћене су методе дескриптивне статистике (аритметичка средина са припадајућом стандардном девијацијом као и распон, минимум и максимум). Коришћени су и фреквенција и проценти. Разлике међу групама одређене су помоћу т теста за за велике независне узорке. Резултати овог истраживања су показали да између деце са лаком интелектуалном ометеношћу и децом просечне интелигенције постоји статистички значајна разлика на параметру Jitt (p=.000, p >0.05). Деца са ЛИО имају статистички значајно вишу вредност параметра Jitter за разлику од деце са ПИ, тако да је њихов глас слабијег квалитета. Статистички значајна разлика постоји између мушког и женског пола деце са интелектуалном ометеношћу за параметар SPI (p= .041, p < 0.05), који је виши код дечака што указује на мању затегнутост гласница у току фонације у односу на девојчице, промуклост гласа или је глас природно такав. Статистички значајна разлика није нађена за вредности акустичких параметара гласа код дечака са лаком интелектуалном ометеношћу, различитог узраста. T1 - Analiza glasa kod osoba sa lakom intelektualnom ometenošću EP - 51 SP - 1 UR - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rfasper_4331 ER -
@mastersthesis{ author = "Matić, Marina", year = "2019", abstract = "Предмет овог истраживања било је испитивање акустичких карактеристика гласа на узорку деце са лаком интелектуалном ометеношћу. Основни циљ истраживања је био да се изврши детаљна акустичка анализа вокала /а/ код испитаника са лаком интелектуалном ометеношћу и да се карактеристике гласа упореде са карактеристикама гласа испитаника са просечном интелигенцијом. Испитивање је вршено на узорку од 40 испитаника, од којих су 20 лако интелектуално ометени и 20 испитаника просечних интелектуалних способности. Експерименталну групу су чинила деца са лаком интелектуалном ометеношћу, а контролну групу деца са просечном интелигенцијом. У истраживању је учествовало 13 дечака и 7 девојчица са лаком интелекту- алном ометеношћу и 10 дечака и 10 девојчица просечних интелектуалних способности. Испитаници су узраста 12 и 15 година. Инструмент који смо користили у овом истраживању је компјутерски програмом за мултидимензионалну анализу вокала, модел 4300 корпорације „Kay Elemetrics“. Њиме су анализирани акустички параметри гласа и говора (Jitt, Fo, RAP, PPQ, Shim, NHR, vAm, APQ, VTI и SPI). Истраживање је обављено у просторијама ОИСШ „Жарко Зрењанин“ у Суботици. Анализа и обрада података је вршена у КБЦ „Звездара“. За обраду података коришћене су методе дескриптивне статистике (аритметичка средина са припадајућом стандардном девијацијом као и распон, минимум и максимум). Коришћени су и фреквенција и проценти. Разлике међу групама одређене су помоћу т теста за за велике независне узорке. Резултати овог истраживања су показали да између деце са лаком интелектуалном ометеношћу и децом просечне интелигенције постоји статистички значајна разлика на параметру Jitt (p=.000, p >0.05). Деца са ЛИО имају статистички значајно вишу вредност параметра Jitter за разлику од деце са ПИ, тако да је њихов глас слабијег квалитета. Статистички значајна разлика постоји између мушког и женског пола деце са интелектуалном ометеношћу за параметар SPI (p= .041, p < 0.05), који је виши код дечака што указује на мању затегнутост гласница у току фонације у односу на девојчице, промуклост гласа или је глас природно такав. Статистички значајна разлика није нађена за вредности акустичких параметара гласа код дечака са лаком интелектуалном ометеношћу, различитог узраста.", title = "Analiza glasa kod osoba sa lakom intelektualnom ometenošću", pages = "51-1", url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rfasper_4331" }
Matić, M.. (2019). Analiza glasa kod osoba sa lakom intelektualnom ometenošću. , 1-51. https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rfasper_4331
Matić M. Analiza glasa kod osoba sa lakom intelektualnom ometenošću. 2019;:1-51. https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rfasper_4331 .
Matić, Marina, "Analiza glasa kod osoba sa lakom intelektualnom ometenošću" (2019):1-51, https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rfasper_4331 .