Pojačan nadzor u drugoj porodici i hraniteljstvo – dileme i mogućnosti

Abstract

Promene u zakonodavstvu i zaštiti dece i mladih u sukobu sa zakonom u Srbiji, poslednjih decenija ogledaju se u transformaciji institucija, pre svega uvođenjem mera vaninstitucionalnog (otvorenog) ili poluinstitucionalnog karaktera. Težnja je da semladima koji dospeju u pravosudni sistem između os- talog, obezbedi zdrava porodična sredina u kojoj će moći da dobiju pozitivan porodični model i podršku za promenu i integraciju u društvenu i porodičnu sredinu. Vaspitna mera pojačan nadzor u drugoj porodici uvedena je sa idejom da se ma- loletnici čiji roditelji nisu u mogućnosti da nad njim vrše nadzor, smeste u drugu porodicu koja je voljna da ih primi i koja ima mogućnosti da nad njima vrši adekvatan nadzor. Iako je u sistem krivičnih sankcija uvedena još 1959. godine, a predviđena je i Zakonom o maloletnim učiniocima krivičnih dela i krivičnopravnoj zaštiti maloletnih lica (2006. god.), kao i Nacrtom zakona o maloletnim učiniocima krivičnih dela i zaštiti maloletnih lica u krivič- nom postupku (2015. god.), ova mera spada u grupu retko izricanih tj. neafirmisa- nih vaspitnih mera. U periodu od 2007. – 2013. godine izrečena je svega 27 puta, što je ispod 0,3% u odnosu na ukupan broj izrečenih vaspitnih mera pojačanog nadzora. Jedna od mera reformskog tipa jeste i hraniteljstvo odnosno nastojanje da ono bude zamena za institucionalno tretiranje mladih bez odgovarajućeg roditenjs- kog staranja, mladih sa posebnim potrebama ili problemima i poremećajima u ponašanju. Prema podacima Centra za porodični smeštaj i usvojenje za 2013. go- dinu, od ukupnog broja dece na usvojenju (1068) svega 4,1% (44) je sa poremećajem u ponašanju ili težim emocionalnim problemima. Činjenica je da se za ovu decu najteže nalaze hraniteljske porodice. Pojačan nadzor u hraniteljskoj porodici kao modalitet ove mere, može imati veliki značaj u razvoju sistema maloletničkog pravosuđa uz obezbeđivanje ne- ophodnih uslova. Cilj rada je da kritički analizira predložena rešenja, da ukaže na nedostatak adekvatnih procedura za primenu ove mere, manjak resursa hraniteljskih i srodničkih porodica koje su spremne da prihvate maloletnika, kao i na nužnost daljeg razvoja, unapređenja i afirmisanja ove vaspitne mere.