Samoefikasnost u školskom kontekstu

Abstract

Самоефикасност представља процену појединца о сопственим способностима организовања и извршавања акција, потребним да би се остварио одређени тип активности (Bandura, 1977). Основни циљ истраживања је био да се истражи да ли постоје разлике у квалитету перципиране самоефикасности између ученика типичне популације и ученика који наставу прате по ИОП-у и у ком домену су те разлике најизраженије. Узорком је обухваћено шездесет ученика у редовним основним школама. Једну групу су чинили ученици типичне популације (N=30) који наставу похађају по редовном плану и програму, а другу групу су чинили ученици који наставу слушају по ИОП1 (N=15), односно ИОП2 (N=15). Календарски узраст ученика обухваћених узорком је од 9 до 12 година, тачније то су ученици школског узраста од трећег до шестог разреда. За потребе овог истраживања користили смо Упитник за мерење самоефикасности за децу (SEQ-C) за испитивање три домена самоефикасности (акaдемску, социјалну, емоционалну). Други инструмент који смо користили је Моја основна школа - Упитник 3 конструисан да испита ставове ученика о спровођењу инклузије у њиховој школи. Резултати су показали да се две групе ученика међусобно разликују према степену самоефикаснoсти, односно да ученици типичног развоја имају виши степен самоефикасности (академске, социјалне, емоционалне) у односу на ученике са сметњама у развоју који прате наставу по ИОП1 и ИОП2. У истраживању није добијено да се ниво самоефикасности (академске, социјалне, емоционалне) разликује у односу на пол и узраст ученика. Истраживање је указало и на значај социјалне самоефикасности за став према школи код ученика који похађају наставу по ИОП-у, односно указало је на то да ученици са сметњама у развоју који се адекватније носе са друштвеним изазовима имају позитивније ставове према школи.

Self-efficacy is an individual's assessment of his own ability to organize and execute actions necessary to achieve a certain type of activity (Bandura, 1977). The main goal of the research was to investigate whether there are differences in the quality of perceived self-efficiency among the students of the typical population and students who follow the IEP (Individualized Education Program) and in which domain these differences are most pronounced. The sample included sixty students in regular elementary schools. One group consisted of students of a typical population (N = 30) who attended the regular program and the second group consisted of students who follow IEP1 (N = 15) and IEP2 (N = 15). The age of the students included in the sample is from 9 to 12 years, more precisely, they are pupils of school age from the third to the sixth grade. For the purposes of this research, we used the Questionnaire for Measurement of Self- Efficiency for Children (SEQ-C) to examine three domains of self-efficiency (academic, social, emotional). The second instrument we used is My Primary School - Questionnaire 3 designed to examine students’ attitudes towards implementing Inclusion in their school. The results have shown that the two groups of students differ in degree of self-efficiency, i.e. that students with the typical development have a higher level of self-efficiency (academic, social, emotional) compared to students with developmental disabilities who follow the IEP1 and IEP2. The research did not show that the level of self-efficiency (academic, social, emotional) differs in relation to the gender and age of students. The research also pointed to the importance of social self-efficiency for attitudes toward school in students following the IEP, indicating that students with developmental disabilities who can more adequately deal with social challenges have more positive attitudes towards school.