Konceptualizacija školske klime hauarda i saradnika: prednosti i ograničenja

Abstract

Školska klima predstavlja samostalno područje plodnog i intezivnog naučnog istraživanja sa složenom i bogatom istorijom. Proučavana je sa aspekta mnogobrojnih koncepata, teorija, modela i širokog spektra različitih, obimnih i složenih dimenzija. Iako je sam konstrukt školske klime i njen značaj prepoznat još početkom devedesetih godina prošlog veka i dalje ne postoji opšte prihvaćena definicija i jedinstven stav o njenim dimenzijama. Ciljevi rada bili su analiza osnovnih postavki modela školske klime Hauarda i saradnika i sumiranje empirijskih podataka o njegovoj primeni u istraživanjima i praksi. Hauard i saradnici su definisali školsku klimu kao „atmosferu za učenjeˮ i pod tim pojmom podrazumevali „osećanja koja učenici, nastavnici i roditelji gaje prema školiˮ. Autori su napravili razliku između dimenzija i determinanti školske klime. Kvalitet opšte klime u školi opisali su kroz osam dimenzija, a determinante školske klime koje se odnose naspecifične prakse i programe u radu škole razvrstali su u tri kategorije. Bazirajući se na ovim dimenzijama i determinantama, autori su konstruisali instrument za procenu školske klime –Profil školske klime (CFK School Climate Profile). Profil školske klime se relativno retko primenjuje u istraživanjima, a kao glavno ograničenje se navodi da ne obuhvata sve ključne dimenzije školeke klime. S druge strane, pokazalo se da rezultati dobijeni primenom ovog instrumenta imaju značajnu praktičnu vrednost jer daju konkretne smernice za unapređivanje kvaliteta školske klime. Imajući u vidu brojne prednosti konceptualizacije i instrumenta za procenu školske klime Hauarda i saradnika, može se zaključiti da su neopravdano zapostavljeni u savremenim istraživanjima i praksi.