Primena tehnike odgovora uslovljenih stimulusima (response contingent stimuli) u tretmanu mucanja.

Abstract

Mucanje se, prema petoj reviziji Dijagnostičkog i statističkog priručnika za mentalne poremećaje Američkog psihijatrijskog udruženja (DSM-5), definiše kao poremećaj tečnosti govora koji se uglavnom javlja u detinjstvu. To je multifaktorijalan poremećaj koji se najčešće ispoljava produžavanjem, ponavljanjem ili blokadama tokom produkcije glasova, slogova i reči. Povezuje se sa atipičnim govornim obrascem, ali uključuje i druge razvojne oblasti kao što su emocije, kognicija i socijalni aspekt. Kritičan period za pojavu mucanja je između druge i pete godine kada se usled nesklada između nedovoljno zrelih govorno-jezičkih sposobnosti i povećanih komunikacionih potreba deteta javljaju repeticije glasova, slogova i reči, ali i drugi znakovi govorne disfluentnosti. Logopedski tretman je najznačajniji deo kompleksne terapije mucanja, a naročito je izazovan kod dece predškolskog uzrasta, jer zahteva pažljiv odabir tehnika u skladu sa njihovim individualnim karakteristikama i potrebama. Cilj ovog rada je prikaz tehnike odgovora uslovljenih stimulusima kao jedne od strategija za korekciju mucanja, kod dece predškolskog uzrasta. Tehnika odgovora uslovljenih stimulusima zasniva se na principu prilagođavanja terapeutovih reakcija detetovom govoru. Kada ono formuliše fluentan govorni iskaz, terapeut ga nagrađuje pohvalom dok na disfluentne sekvence reaguje adekvatnom mimikom i suptilnim imenovanjem greške dajući mu do znanja da govor nije bio zadovoljavajućeg kvaliteta. Na početku terapije, logoped podstiče izgovor najkraće govorne jedinice koju dete može fluentno da produkuje, kako bi pohvalom uticao na učvršćivanje poželjnih odgovora. Kraća trajanja stimulusa nad kojima može češće da se vrši kontrola biće efikasnija od dugotrajnijih stimulusa, a čak se sugeriše da bi stimulans u produženom trajanju mogao da bude frustrirajući. Krajnji cilj predstavlja produžavanje fluentnog izgovora do optimalnog nivoa, neophodnog za ostvarivanje efikasne komunikacije. Primena ove tehnike pomaže deci da razumeju prirodu mucanja, steknu uvid u kvalitet svog govora i pozitivnim potkrepljenjem prevaziđu disfluentne sekvence. Ovo je indirektna tehnika i kao takva je prihvatljiva za mlađu decu sa kojom se realizuje terapija kroz igru.