Kvalitet prijateljstva sa najboljim školskim drugom kod dece sa smetnjama u razvoju

Abstract

Пријатељство је неизоставан део живота и као такав био је предмет многих истраживања која су показала да пријатељство доприноси побољшању квалитета живота људи, емоционалној добробити, менталном здрављу, смањењу стреса, повећању осећаја припадности, као и поспешивању социјалног, когнитивног и емоционалног развоја деце. Често се претпоставља да су пријатељства по природи реципрочна, међутим нити су сва пријатељства узајамно једнака, нити су реципрочна и зато је потребно открити какве су то разлике између реципрочних и нереципрочних пријатељстава. Циљ истраживања је било испитивање квалитета пријатељства с најбољим другом деце са сметњама у развоју. Узорком је обухваћено 53 деце од првог до петог разреда основне школе са хиперкинетским синдромом, дисфазијом и оштећењем вида из Београда. Квалитет пријатељства испитиван је упитником „Ја и мој најбољи друг” (Jas i mojot najdobar drugar – Pearson and Spitzberg, 1990). Утврдили смо да не постоје разлике у процени квалитета пријатељства код испитаника у односу на пол, школски успех, број чланова породице и број другова. Резултати су показали да млађи ученици позитивније перципирају однос са најбољим другом у односу на старије ученике. Такође, нисмо нашли разлике у процени квалитета пријатељства између деце са хиперкинетским синдромом, дисфазијом и оштећењем вида.

Friendship is an integral part of life and, as such, has been the subject of much research that has shown that friendship contributes to improving people's quality of life, emotional well-being, mental health, reducing stress, increasing a sense of belonging, and enhancing children's social, cognitive and emotional development. It is often assumed that friendships are reciprocal in nature, however, not all friendships are reciprocally equal or reciprocal, so it is necessary to discover the differences between reciprocal and non- reciprocal friendships. The aim of this study was to examine the quality of friendship with the best friend of children with disabilities. The sample included 53 children from the first to the fifth grade of primary school with hyperkinetic syndrome, dysphasia and visual impairment from Belgrade. The quality of friendship was tested by the questionnaire „My best friend and I“ (Jas i mojot najdobar drugar – Pearson & Spitzberg, 1990). We found that there were no differences in the assessment of friendship quality among respondents in terms of gender, academic achievement, number of family members, and number of friends. The results showed that younger students perceive more positively the relationship with the best friend than the older students. Also, we did not find differences in the quality of friendship between children with hyperkinetic syndrome, dysphasia, and visual impairment.