Uticaj rane intervencije i tretmana na psihomotorni razvoj dece

Abstract

Рана интервенција обухвата широк спектар активности усмерених на подстицање развоја детета у првим годинама живота као и превенирање или ублажавање тешкоћа у развоју. Успешне програме ране интервенције генерално карактеришу већи интензитет, ранији почетак, дуже трајање, широк спектар доступних услуга и ангажовање родитеља као сарадника и активног учесника у стимулисању развоја свог детета. Како се одрастање детета одвија у социјалном контексту који подразумева утицај више фактора на бројност и квалитет прилика за учење и развој когнитивних способности, приликом планирања и реализације ране интервенције потребно је имати у виду карактеристике и потребе самог детета и његове породице, у циљу оптимизовања психомоторног развоја и каснијег функционисања детета. Важну потпору процесу креирања, структурисања и имплементације програма ране интервенције дају налази студија у којима су уочени позитивни исходи у домену ефикасности програма и унапређивања психомоторног развоја деце. У циљу унапређења практичног деловања у овој области, потребно је проширити већ постојећа сазнања о значајним компонентама и карактеристикама примене ефикасне ране интервенције, као и механизмима одржавања постигнутог напретка током времена.

Early intervention comprises a broad scope of activities aiming at stimulating the child’s development in their initial years, as well as at preventing or mitigating and alleviating developmental complaints. Efficient programs of early intervention are generally characterized by higher intensity, earlier start, longer duration, broader spectrum of services at disposal, and engagement of the parent as an associate and аctive participant in the process of stimulating their own child’s development. As the child’s development takes place within the social context understanding in itself multifactoral influence on the number and quality of opportunities for learning and development of cognitive abilities, in the planning and practice of early intervention to be borne in mind are the features and needs of the child himself/herself and of the family thereof, all this with the aim of optimizing the child’s psychomotor ability development and proper functioning in the future. The processes of the early intervention program creation, structuring, and implementation are significantly supported by findings of studies evidencing positive outcomes in the domains of program efficiency and of improvements in children’s psychomotor development. Aiming at improvements of practical agency in this area, to be necessarily broadened are the already existing insights and knowledge оf important components and features of early intervention implementation, as well as of the mechanisms of maintaining the progress gradually achieved.