Mortalitet osuđenih tokom izvršenja kazne zatvora

Abstract

Право на живот представља једно од основних људских и природних права, које је признато бројним декларацијама и документима, а његови најважнији облици заштите су међународноправни, уставни и кривичноправни. Међутим ово право није усмерено само на слободне људе, већ и на особе лишене слободе. Како се у затвору често говори као о установи у којој су присутни недовољно добри санитарни услови, болести, депривације, лоше одржавање установе, пренасељеност, која може довести и до смањења контроле од стране особља, може доћи и до повећања насилних инцидената који за последицу могу имати смрт. Морталитет особа лишених слободе најчешће настаје као последица природних болести, самоубистава, убистава али и поступања страже. Предмет овог рада је морталитет осуђених и отпуштених током и након извршења казне затвора, док су циљеви и задаци рада упознавање са етиолошким и феноменолошким карактеристикама морталитета осуђених у затвору али и бивших осуђених које могу да укажу на правац осмишљавања и примене превентивних мера, ради редукције и елиминације предметног проблема.

The right to life is one of the fundamental human and natural rights, recognized by numerous declarations and documents and its most important form of protection is the criminal law. However, this right is not limited solely to free people, but also those deprived of their liberty. As the prison is often referred to as an institution with insufficient sanitary conditions, presence of illness, deprivation, poor maintenance of the institution, overcrowding, which can lead to a decrease in control by staff, there may be an increase in violent incidents that can result in death. The mortality rate in people deprived of liberty most often occurs as a consequence of natural diseases, suicides, murders, but also the actions of guards. The subject of this paper is the mortality rate of convicts and the released during and after serving a prison sentence, while the objectives and tasks of the paper comprise recognition of the etiological and phenomenological characteristics of the mortality rate of convicts in prison and former convicts, which may indicate the direction of the design and implementation of preventive measures to reduce and eliminate the subject in question.