Izazovi u oblasti rane intervencije dece sa razvojnim smetnjama i teškoćama- strategije i taktike

Abstract

Програм ране интервенције усмерен је на побољшање функционисања детета, његово осамостаљивање и интеграцију у социјалну средину. Како би се остварио континуиран програм подстицања развоја за дете које се укључује у рану интервенцију, неопходно је учешће родитеља, као члана тима, и то у познатом, природном окружењу. Укључивање у процес ране интервенције подразумева пружање помоћи деци и њиховим родитељима у савладавању различитих стратегија и тактика које ће применити, у циљу постизања бољег функционисања и искоришћавања постојаћих потенцијала детета. У овом раду говоримо о изазовима који се јављају током спровођења програма ране интервенције и о начинима њиховог решавања. Нагласак је на тактикама и стратегијама које се користе од стране особа најближих детету, а у циљу савладавања вештина свакодневног живота, веће самосталности и функционаности детета која ће помоћи и у интеграцији у социјалну средину.

The early intervention program is aimed at encouraging the functioning of the child, his independence and integration into the social environment. In order to achieve a continuous developmental incentive program for the developing child, instead of this environment. Involvement in the early intervention process means helping children and their parents to master the various strategies and tactics that will be applied, in order to achieve better functioning and use of potential. In this paper, we talk about the challenges that arise in the implementation of early intervention programs and ways to address them. The emphasis is on tactics and strategies used by the person closest to the child, and in the cycle of mastering the news of everyday life, but the independence and functionality of the child, which is also used in integrations into the social environment.