Senzorni profil dece predškolskog uzrasta

Abstract

Сензорно процесирање је сложен, неуробиолошки процес у којем особа користи своја чула, шаље информације у одговарајући центар за пријем и обраду и одговара на стимулације животне средине. Сензорна обрада представља базу менталног и социјалног функционисања, која доводи до развијања комплексних способности на старијем узрасту. Аутори истичу значај првих седам година живота за адекватан развој сензорне обраде и с тога наглашавају значај ране интервенције. Симптоми непотпуне сензорне обраде манифестују се атипичним реакцијама у понашању као одговор на сензорну стимулацију. Важно је нагласити да о поремећају сензорне обраде говоримо искључиво када су сви сензорни рецептори и нервни путеви који воде информацију са периферије до центара у мозгу неоштећени. Досадашња истраживања су показала да су тешкоће сензорне обраде учесталије код деце са поремећајем из спектра аутизма у односу на децу типичне популације. Атипична сензорна обрада истиче се као специфичан и универзалан симптом особа са поремећајем из спектра аутизма и најчешће се манифестује као хипо или хиперсензибилност на различите сензорне информације. Циљ овог истраживања је утврђивање постојања разлика у квалитету сензорне обраде између деце с поремећајем из спектра аутизма и деце типичног развоја у односу на узраст, пол и редовност похађања предшколског програма. Узорак је чинило 60 испитаника оба пола. Једну групу испитаника чинило је 30 деце с поремећајем из спектра аутизма, а другу 30 деце типичног развоја. Узорком су била обухваћена деца узраста од три године до шест година и 11 месеци. Као мерни инструмент процене примењен је Дечији сензорни профил 2. Наши резултати показују да постоје разлике између две групе испитаника и да се те разлике јављају у случају сваке од супскала упитника. Ове разлике су значајне на нивоу (р<0,01), а скорови су на свакој супскали виши код испитаника са поремећајем из спектра аутизма него код испитаника типичне популације. Резултати такође показују да испитаници двеју група не постижу различите скорове у односу на пол, узраст нити редовност похађања предшколског програма. Наведене разлике се нису показале значајним ни на једној од девет супскала упитника. У складу са наведеним налазима, а у циљу планирања адекватног рехабилитационог третмана, неопходно је узети у обзир све специфичности сензорне обраде деце са поремећајем из спектра аутизма.

Sensory processing is a complex, neurobiological process in which a person uses his/her senses, sends information to an appropriate center for receiving and processing, and responds to environmental stimuli. Sensory processing is the base of mental and social functioning, leading to the development of complex abilities at the older age. First seven years of life are very important for proper development of sensory processing, according to the authors, and therefore significance of early intervention is of great value. Symptoms of incomplete sensory processing are manifested by atypical behavioral reactions in response to sensory stimulation. It is important to emphasize that only when all sensory receptors and nerve pathways that lead information from the periphery to the centers in the brain are undamaged, we can speak about sensory processing disorder. Previous research have shown that sensory processing difficulties are more common in children with autism spectrum disorder than children in the typical population. Atypical sensory processing stands out as a specific and universal symptom of people with autism spectrum disorder and it is most commonly manifested as hypo or hypersensitivity to various sensory information. The aim of this study was to determine the existences of differences in the quality of sensory processing between children with autism spectrum disorder and children of the typical population and to determine the relation between age, gender and the attendance in preschool program with the quality of sensory processing in these two populations. The sample consisted of 60 subjects of both genders. One group consisted of 30 children with autism spectrum disorder, and the other of 30 children of typical development. The sample included children age 3 to 6 years and 11 months. The Child Sensory Profile 2 intended for preschool children was used as a measuring instrument for assessment. The results show that there are differences between the two groups of subjects and these differences occur in each of the subscales of the questionnaire. These differences were significant at the level (r <0.01), and the scores on each subscale were higher in subjects with PSA than in subjects of typical population. The results also show that the respondents do not achieve different scores in relation to gender, age or regularity of the attendance in the preschool program. These differences did not prove significant on any of the nine subscales of the questionnaire. Following the above findings, in order to plan adequate rehabilitation treatment, it is necessary to take into account all the specificities of sensory processing of person with autism spectrum disorder.