Odnos znanja o kontroli besa sa socijalnom kompetencijom i antisocijalnim ponašanjem kod učenika sa lakom intelektualnom ometenošću

Abstract

Циљ oвoг истрaживaњa je дa утврди oднoс знања о контроли беса са социјалном кометенцијом и антисоцијалним понашањем код ученика са интелектуалном ометеношћу као и да тај однос упореди са истим односима код ученика типичног развоја. Поред тога, циљ овог истраживања је и да провери да ли се овај однос мења са узрастом испитаника и да ли постоје разлике у односу на пол испитаника код обе испитиване популације. У истраживању је учествовало 50 ученика са лаком интелектуалном ометеношћу и 50 ученика типичног развоја, уједначених према узрасту и полу. Истраживање је спроведено на територији Крушевца, Ниша, Врања, Пирота и Алексинца. Инструменти који су били коришћени у истраживању су: Скала о знању процесирања беса и Скала за процену социјалног понашања у школи – друго издање. Добијени резултати показују да су између знања о контроли беса и социјалне компетенције добијене позитивне корелације у оба подузорка, иако су ове корелације нешто ниже у популацији испитаника са интелектуалном ометеношћу. Када је у питању однос између знања о контроли беса и антисоцијалног понашања, добијене су негативне корелације, које су опет нешто ниже код испитаника са интелектуалном ометеношћу и у погледу недруштвености/агресивности са знањем о контроли беса падају испод нивоа статистичке значајности. Ученици са лаком интелектуалном ометеношћу имају значајно лошија постигнућа при испитивању општег знања о контроли беса и социјалне компетенције, а испољавају значајно више антисоцијалних понашања од вршњака типичног развоја. Поред тога, утврђено је да девојчице типичног развоја имају статистички значајно веће знање о процесирању беса, као и развијеније вештине социјалне компетенције, у односу на дечаке типичног развоја. Утицај пола на антисоцијално понашање ученика типичног развоја је изостао. Нису утврђене разлике по полу и узрасту код испитаника са лаком интелектуалном ометеношћу ни на једној од испитиваних варијабли.

The goal of this research is to determine the relationship between the knowledge of anger control and students with intellectual disabilities and their social competence and antisocial behavior. This research has also to compare this relation to the same relations of students with typical development. In addition, the aim of this research is to check whether this relationship changes with the age of the examinees and whether there are differences in relation to sexes in both categories of students. 50 students with mild intellectual disability and 50 students of typical development took part in this gender-balanced (peer) examination. The research was conducted on the territory of Krusevac, Nis, Vranje, Pirot and Aleksinac. The tools used in the research are: Scale for Knowledge of Anger Processing and Scale for Assessing Social Behavior in School - Second Edition. Obtained results show positive correlations between the knowledge of the anger control and social competence in both control groups, although these correlations are somewhat lower among population of subjects with intellectual disabilities. For the relationship between the knowledge of the anger control and antisocial behavior negative correlations were obtained, still lower for subjects with intellectual disabilities and regarding asociality/aggression with knowledge of the anger control they fall bellow statistical significance. Students with mild intellectual disability showed significantly worse achievements in examining the general knowledge of the anger control and social competence, while exhibiting much more antisocial behavior than peers of typical development. Furthermore, it has been determined that girls of typical development have statistically higher knowledge of the treatment of anger, as well as more developed skills of social competence, compared to boys of typical development. There is no influence of gender on the antisocial behavior of students of typical development. Gender and age differences haven’t been found in the tested variables.