Uloga igre u razvoju gluve i nagluve dece predškolskog uzrasta

Abstract

Osnovni cilj rada je da se pregledom dostupne literature ukaže na ulogu igre u razvoju gluve i nagluve dece predškolskog uzrasta. Polazi se od teorijskog okvira koji ukazuje na edukativan karakter dečije igre, kao specifičnog oblika učenja. Programska koncepcija predškolskog vaspitanja i obrazovanja počiva na ideji da dete kroz igru uči.Gluva i nagluva deca u igri uče da posmatraju stvari, da opažaju promene koje se dešavaju, analiziraju, upoređuju, pamte svojstva i kvalitete predmeta i koriste ih u igri. Zbog toga igra ima i saznajno značenje kod gluve i nagluve dece. Deca igrajući se, vežbaju artikulaciju i diskriminaciju glasova, reči, razvijaju rečenicu i stalno bogate svoj rečnik. Učestvujući u nizu usmerenih i slobodnih aktivnosti u svim područjima vaspitno–obrazovnog rada, gluva i nagluva deca kontaktiraju sa igračkama, očiglednim sredstvima, predmetima, i uče njihova imena, uviđaju sličnosti i razlike među njima, saznaju njihova svojstva i akumuliraju prva iskustva sa okolinom. Uzrasno adekvatno usvajanje jezika i govora daje mogućnost detetu da se igra, usvaja pojmove i da bude uključeno u socijalnu interakciju sa svojim vršnjacima. Detetova nemogućnost da se igra i komunicira sa drugom decom ga vremenom izoluju i vode ka dubljim teškoćama u okviru svih aspekata njegovog razvoja. Uključivanje gluve i nagluve dece predškolskog uzrasta u vaspitno-obrazovni proces zahteva razumevanje i poseban pristup u radu sa njima zbog teškoća u procesu komunikacije. Neophodan je specifičan tretman prilagođen njihovim individualnim sposobnostima i mogućnostima (program, radno igrovna sredstva, metode, oblici rada i komunikacije koji su u optimalnoj meri prilagođeni svakom detetu).