Emocionalna inteligencija kao crta ličnosti i sindrom profesionalnog sagorevanja – preliminarni nalazi ispitivanja razlika s obzirom na godine radnog iskustva vaspitača

Abstract

Emocionalna inteligencija (EI) shvaćena kao crta ličnosti i profesionalno sagorevanje predstavljaju važne konstrukte u istraživanjima usmerenim na radni kontekst. Brojne studije ukazuju na zaštitnu ulogu EI u obavljanju emocionalno zahtevnih poslova. U radu se razmatraju razlike u doživljaju sagorevanja i samoopaženoj emocionalnoj efikasnosti, tj. crti EI, s obzirom na dužinu radnog iskustva. Ispitanici (N=64) su vaspitači zaposleni u sistemu predškolskog obrazovanja i vaspitanja, koji su s obzirom na godine radnog iskustva razvrstani u tri grupe: 1) do 10 godina; 2) od 11 do 20 godina; i 3) preko 20 godina radnog iskustva. Podaci o crti EI dobijeni su putem srpske verzije Upitnika o emocionalnoj inteligenciji kao crti (Trait Emotional Intelligence Questionnaire -TEIQue), koji pruža uvid u pojedine faktore ovog konstrukta, a to su: dobrobit, samokontrola, emocionalnost i socijabilnost. Za procenu sindroma profesionalnog sagorevanja korišćen je Kopenhagenski inventar sagorevanja (Copenhagen Burnout Inventory - CBI), verzija prilagođena za vaspitače. Ovim instrumentom se procenjuju: 1) lični sindrom sagorevanja; 2) sindrom sagorevanja na poslu; i 3) sindrom sagorevanja u radu sa klijentima. Analiza varijanse i post hoc testovi pokazali su razlike između prve i treće grupe ispitanika na faktoru EI dobrobit (F(2,61)=3,696; p<0,05), pri čemu su značajno niži skorovi uočeni u grupi vaspitača sa najviše radnog iskustva. Na ostalim faktorima EI nisu pronađene razlike između grupa. Kada su u pitanju varijable iz domena sagorevanja, značajno viši skorovi su opaženi u trećoj grupi (u odnosu na prvu) na skalama koje procenjuju sindrom sagorevanja u vezi sa poslom (F(2,61)=4,524; p<0,05) i sagorevanje u radu sa klijentima (F(2,61)=3,843; p<0,05). Nisu uočene značajne razlike na skali koja procenjuje lični sindrom sagorevanja. Iako njie reč o longitudinalnoj studiji, podaci sugerišu da se događa pad emocionalne dobrobiti (tj. pozitivnih emocija, optimizma i samopouzdanja) sa porastom radnog iskustva, pri čemu ostali domeni crte EI ostaju stabilni. Istovremeno, uočava se porast psihičkog i fizičkog umora i iscrpljenosti koji potiču od zahteva radnog mesta i posla koji podrazumeva intenzivnu međuljudsku interakciju. Ovakvi nalazi, iako preliminarnog karaktera, ukazuju na potrebu za pažljivijim ispitivanjem zahteva i unapređenjem uslova rada vaspitača, kao i za razvijanjem preventivnih i interventnih programa namenjenih očuvanju njihovih snaga.