Socijalno ponašanje gluvih i nagluvih učenika i učenika urednog sluha

Abstract

Oblasti socijalnog razvoja, koje su najčešće ispitivane, su: opšta socijalna zrelost, socijalne interakcije, odnos sa roditeljima i vršnjacima i značaj usvpjenosti jezika za socijalni razvoj deteta. Ovaj koncept pruža sveobuhvatnu sliku delovanja pojedinaca u socijalnom polju - adekvatnu upotrebu socijalnih veština, uspešnost u interakciji sa okruženjem, ispunjavanje zahteva okruženja, Uspešnost uspostavljanja odnosa sa vršnjacima podrazumeva komunikativnu kompetentnost, pri čemu je oralna veština preduslov za prilagođavanje u inkluzivnom, a veština korišćenja znakovnog jezika u specijalnom školstvu.. Podatke o socijalnom ponašanju dobili smo na osnovu procene ponašanja učenika od strane nastavnika (defektologa) na Školskoj skali socijalnog ponašanja 2 (School Social Behavior Scales, Second Edition, Merrell, 2002). To je bihejvioralna skala procene, podeljena u dve osnovne subskale (merenje socijalne kompetentnosti i antisocijalnog ponašanja). Ispitano je 56 gluvih i nagluvih učenika i 145 učenika iz redovnih škola u Beogradu. Dobijeni rezultati pokazuju da svi ispitani učenici imaju zadovoljavajući nivo socijalne kompetentnosti i da retko ispoljavaju antisocijalna ponašanja. Uočava se pozitivna korelacija školskog uspeha sa ispoljavanjem socijalno prihvatljivog ponašanja. Kod devojčica se češće ispoljava socijalno kompetentno, a ređe antisocijalno ponašanje. Međutim, gluvi i nagluvi učenici imaju značajno više skorove na skali antisocijalnog ponašanja od učenika urednog sluha. Obrazovanje roditelja (koje je uglavnom niskog stepena) i vrsta smeštaja (češće internatski smeštaj) mogli bi biti deo objašnjenja za dobijene razlike. Zanimljiv podatak jeste da nastavnici učenicima koji prevashodno koriste znakovni jezik istovremeno pripisuju veću učestalost i pozitivnih i negativnih oblika socijalnog ponašanja.