Teškoće u komunikaciji kod dece s poremećajem iz spektra autizma

Abstract

Autizam je neurorazvojni poremećaj koga karakterišu značajna oštećenja u oblasti socijalne komunikacije, kao i pojava stereotipnih oblika ponašanja (1). Izostanak govora u drugoj ili trećoj godini života često je glavni razlog zbog koga se roditelji obraćaju za stručnu pomoć. Neka deca sa autizmom ostaju nema tokom čitavog života ili su, pak, minimalno verbalna. Kod dece koja su razvila govor verbalna produkcija često nema komunikativnu funkciju. Prema tome, komunikacioni deficiti u autizmu ne ograničavaju se samo na govor, već zahvataju sve oblike komunikacionog ponašanja. Ima i one dece sa visokofunkcionalnim autizmom čije su lingvističke sposobnosti (glasovna struktura, vokabular i morfo-sintaksa) relativno očuvane, ali se izraziti deficiti ispoljavaju u domenu pragmatskog funkcionisanja. S obzirom na činjenicu da je reč o veoma heterogenom poremećaju u tekstu koji sledi biće sistematizovani najčešći komunikacioni deficiti koji se mogu opaziti kod dece s poremećajem iz spektra autizma, uz napomenu da ne postoji nijedno obeležje komunikacionog ponašanja koje je univerzalno prisutno kod sve dece sa autizmom.