Specijalna edukacija zasnovana na dokazima: bihevioralne tehnike

Abstract

Za razliku od istraživačkih projekata u oblasti medicinskih nauka, prakse zasnovane na dokazima u oblasti specijalne edukacije i rehabilitacije temeljnije se ispituju tek u prvim decenijama XXI veka. Tradicionalni načini rada često su nasleđeni kao praksa određene škole mišljenja ili, čak, sasvim specifične ustanove. Nedopustiva je pojava da se u našim uslovima izbor određenog metoda rada u obrazovnim, socijalnim i zdravstvenim ustanovama još uvek bazira na intuitivnim pokušajima, ličnim sklonostima i ubeđenjima defektologa, nastavnika i terapeuta, a izuzetno retko na rezultatima relevantnih istraživačkih projekata. Imajući u vidu da su bihevioralne intervencije u specijalnoj edukaciji najviše proučavane, opredelili smo se da u ovoj knjizi opišemo najznačajnije bihevioralne tehnike koje defektolog može da primenjuje, bez obzira na užu profesionalnu orijentaciju i tip ustanove u kojoj radi. Uvodni deo ove monografije posvećen je indikatorima kvaliteta naučnih studija koje potvrđuju efikasnost pojedinih tehnika i metoda rada u specijalnoj edukaciji. Nakon toga su opisane osnovne bihevioralne tehnike kojima se utiče na povećavanje ili smanjivanje verovatnoće određenih oblika ponašanja – potkrepljenje, kažnjavanje i gašenje. U procesu usvajanja novih znanja i, šire posmatrano, novih oblika ponašanja, značajnu ulogu imaju raznovrsne tehnike podsticanja i modelovanja. One se mogu primenjivati kao zasebne procedure ili u sklopu složenijih oblika tretmana zasnovanih na podučavanju diskriminativnim nalozima i ulančavanju. Poslednje poglavlje u ovoj knjizi odnosi se na naturalističke bihevioralne tehnike kojima se prevazilaze brojna ograničenja tradicionalnih bihevioralnih procedura. Trudili smo se da u svakom poglavlju predstavimo bazične elemente određene bihevioralne tehnike, da što preciznije opišemo način njene primene i ukažemo na istraživačke studije koje potvrđuju njenu efikasnost. S obzirom na činjenicu da u našoj sredini ne postoje tezaurusi bihevioralne terminologije, mnogi istraživači i stručnjaci iz prakse suočavaju se sa poteškoćama adekvatnog prevođenja termina koji potiču iz anglosaksonske literature. Stoga smo se trudili da za svaku tehniku navedemo i njen naziv na engleskom jeziku. Koliko smo uspeli u namerama svedočiće čitaoci, od kojih očekujemo povratne informacije, kritike i savete. Dugotrajan proces pripreme i izdavanja ove monografije ne bi bio moguć bez svesrdne pomoći naših recenzenata prof. dr Aleksandra Ćordića, prof. dr Vlastimira Miladinovića i prof. dr Vesne Žunić-Pavlović, redovnih profesora Univerziteta u Beogradu – Fakulteta za specijalnu edukaciju i rehabilitaciju, kojima dugujemo zahvalnost