Značaj pozitivne komunikacije u zavodskom tretmanu maloletnih prestupnika (uvodno izlaganje)

Abstract

Komuniciranje se može odrediti kao postupak upućivanja i primanja poruka. Ljudska komunikacija podrazumeva interakciju između pojedinaca i ostvaruje se na različitim nivoima, putem govora ili neverbalnih znakova. Poruka može imati pozitivan ili negativan uticaj i na primaoca, i na pošiljaoca, pa stoga govorimo o pozitivnoj i negativnoj komunikaciji. Pozitivna komunikacija je interakcija zasnovana na pozitivnim emocijama, uzajamnom razumevanju, zadovoljstvu obe strane, empatiji, podršci. Posedovanje veština komunikacije je ključ za uspešno funkcionisanje u društvu. Predmet ovog rada je komunikacija sa maloletnim prestupnicima u uslovima zavodskog tretmana. Istraživanja ukazuju da značajan procenat maloletnih prestupnika ima slabe verbalne sposobnosti i nedovoljno razvijene ekspresivne i receptivne veštine komunikacije. To utiče na razumljivost poruka koje maloletnik saopštava, a istovremeno otežava razumevanje poruka koje mu drugi upućuju. Način na koji se komunicira sa maloletnikom tokom sprovođenja tretmana u zavodskim uslovima je veoma značajan za prihvatanje poruka koje mu se žele uputiti. Stoga je važno da osoblje koje realizuje tretman poseduje dobre komunikacijske veštine. Cilj rada je ukazivanje na značaj pozitivne komunikacije sa maloletnikom tokom sprovođenja tretmana u zavodskim uslovima. U radu se takođe ukazuje na potrebu razvijanja komunikacionih sposobnosti maloletnika i jačanja komunikacionih veština vaspitača, što može doprineti povećanju efektivnosti tretmana maloletnika.