Stres u profesiji surdopedagoga

Abstract

U novije vreme u stručnoj literaturi se sve češće pominje sind- rom izgaranja na poslu (eng. burnout) kao značajna pojava i oteža- vajući činilac u radu pripadnika mnogih profesija. U razvijenim industrijalizovanim zemljama sveta već dve decenije se ozbiljno pristupa istraživanju navedenog fenomena zbog njegovog negati- vnog uticaja, kako direktno na samog zaposlenog, tako i indirektno na njegovo radno i šire društveno okruženje. Ako se osoba često oseća umorno, a umor vodi do pada radne efikasnosti i ličnih po- stignuća, ako ima utisak profesionalne nekompetentnosti, da nije dorasla radnim zadacima i očekivanjima poslodavca, ako se povlači iz socijalnih kontakata, moguće je da ti simptomi ukazuju na pojavu sindroma izgaranja. Istraživanja sindroma izgaranja mogu se podeliti u dva značaj- na perioda. Prvi, pionirski period, započeo je 70-ih godina XX veka u Sjedinjenim Američkim Državama radovima Frojdenberga i Maslačeve. Maslačeva, kao socijalni psiholog u središte svog istra- živanja stavila je emocije koje su nastajale kao produkt delovanja hro- ničnih interpersonalnih stresora prisutnih u radnom okruženju osoba koje rade sa ljudima. Drugi, empirijski period u proučavanju ovog fenomena, počeo je 80-ih godina XX veka. U istraživanjima iz tog perioda uz primenu upitnika Maslach Burnout Inventory (MBI), uo- čena je povezanost sindroma izgaranja sa stresom na radnom mestu. Od 90-ih godina prošlog veka proučavanje se širi i na evropske zemlje. Na temu sindroma izgaranja urađene su mnogobrojne studije koje ukazuju na sve veću prisutnost ovog problema kod zaposlenih u svim profesijama. Čak je i Svetska zdravstvena organizacija pre više od deset godina proglasila da stres na radnom mestu poprima razmere svetske epidemije. Istraživanjima se došlo do saznanja da su sind- romu izgaranja najizloženije osobe zaposlene u delatnostima čija priroda posla uključuje intenzivne kontakte (zdravstveni radnici, psiholozi, socijalni radnici, pedagozi, prosvetni radnici itd.). Međutim opšteprihvaćen je koncept da nema zanimanja koje nije pogođeno „burnout“ sindromom za šta su uglavnom odgovorni pro- širivanje radnih obaveza i zadataka, njihovo usložnjavanje, veća od- govornost, veštine i kompetentnost koji se očekuju od zaposlenih. Imajući u vidu učestalost, težinu i posledice sindroma izgaranja, veliko interesovanje naučne i stručne javnosti za ovaj fenomen iz- gleda potpuno opravdano. U našoj zemlji istraživanja na ovu temu su se uglavnom ograničavala na zdravstvene radnike, socijalne rad- nike i nastavnike, i u tim istraživanjima je potvrđeno postojanje sindroma izgaranja kod zaposlenih u navedenim profesijama. Razmatrajući srodnost profesije defektologa i navedenih pro- fila u tzv. „pomagačkim profesijama“, kao i specifičnosti pro- blematike klijenata sa kojima se defektolozi susreću u svom radu, javila se ideja da se uradi istaživanje kojim bi se ispitalo pri- sustvo rizika za nastanak „burnout“ sindroma kod defektologa u radu sa gluvom i nagluvom decom. Polazeći od činjenice da je razvoj verbalne i neverbalne komunikacije kod ove dece osnovno sredstvo.........