@mastersthesis{
author = "Čarakovac, Mia",
year = "2018",
abstract = "Подизање детета са поремећајем из спектра аутизма је изазов за родитеље, када је потребно да родитељи нађу начине за превладавање стреса, како би за своје дете обезбедили што боље услове за развој и одрастање и задржали породично благостање. Циљ: циљ истраживања је био да се утврди интензитет и природа стреса код родитеља деце са поремећајем из спектра аутизма и код родитеља деце типичног развоја, као и њихове стратегије прeвладавања стреса. Други циљ је био да се утврди повезаност родитељског стреса са надом, локусом контроле, процењеном подршком и присуством негативних животних догађаја. Метод: узорак чине 44 родитеља који имају дете са поремећајем из спектра аутизма и 47 родитеља деце типичног развоја. У истраживању смо користили следеће инструменте: • Општи упитник • Индекс стреса родитељства (PSI: Parenting stress index, Abdin, 1976) – овим интрументом смо мерили ниво родитељског стреса, који настаје из односа родитељ- дете; • Листа животних догађаја (Social Readjustment Rating Scale, SRRS, Holmes, Rahe, 1984; Влајковић, 1987) – овим инструментом смо процењивали број стресогених ситуација у породицама и процењени степен стресности тих ситуација; • Скала односа породице према кризи (F-COPS/r: Family Crisis Oriented Scales, McCubbin, Olson, & Larsen, 1981; Митић, 1997) – овим инструментом смо открили које су стратегије за превладавање стреса коришћене у породици; • Индекс наде (Herth Hope Index - HHI, Herth, 1992.) – овим инструментом смо процењивали осећај наде код родитеља и њену повезаност са степеном и интензитетом стреса; • Скала за процену локуса контроле (Belief in Just World, Rubin, Peplau, 1975.) – овај инструмент нам је служио да испитамо локус контроле код родитеља и његову повезаност са интензитетом и степеном стреса; • Упитник за процену породичне подршке (FSS- Family Support Scale, Dunst, Jenkins, Trivette, 2001.) – помоћу овог инструмента смо процењивали колики ниво подршке родитељи добијају од социјалне средине.
Резултати: Подаци о природи и интензитету стреса, добијени инструментом Индекс стреса родитељства, показују статистичку значајност између посматраних група. Родитељи деце са поремећајем из спектра аутизма доживљавају већи родитељски стрес (т(89)=3,414), имају израженију дисфункционалну интеркацију са својом децом (т(89)= 7,428) и процењују да имају тешко дете за васпитавање (т(89)=7,001), за разлику од родитеља деце типичног развоја.
Такође, утврђено је да родитељи деце са поремећајима из спектра аутизма у већој мери доживљавају стрес који носи улога родитеља (т(89)=7,145). У стратегијама за превладавање превладавање стреса (F-COPS/r: Family Crisis Oriented Scales), једина значајна разлика, између циљне и контролне групе, је откривена у случају тражења помоћи од стручњака. Циљна група чешће користи помоћ стручњака (т(89)=3,459), док код осталих стратегија није уочена статистичка значајност. Што се тиче процене социјалне подршке родитељима, уочене су статистичке значајности код шест облика подршке родитељима. Док родитељи деце типичног развоја већу подршку добијају од својих родитеља (т(89)=-3,479) и родитеља партнера (т(89) =- 4,107), родитељи деце са поремећајима из спектра аутизма већу помоћ добијају од родбине (т(89)=-1,884), клуба или друштвене групе (т(89)= 2,275), стручњака (т(89)=3,531) и стручних служби, (т(89)= ,431). Инструментом Индекс наде (Herth Hope Index – HHI) нисмо добили статистички значајне разлике између циљне и контролне групе (т(89)=1,093). Није добијена ни статистички значајна разлика на Скали за процену локуса контроле (Belief in Just World), према резултатима, обе групе родитеља користе унутрашњи локус контроле. На скали Листа животних догађаја (Social Readjustment Rating Scale), добијени резултати нам указују да су родитељи деце са поремећајем из спектра аутизма доживели више негативних догађаја, са просечно 13 негативних доживљаја по особи (највише 69 догађаја) од родитеља деце типичног развоја, са просечно 7 негативних догађаја по особи (највише 55 догађаја). Резултати такође приказују да је интезитет стресних догађаја код родитеља деце са поремећајем из спектра аутизма процењен јачим (просечна јачина 86,53), него код родитеља деце типичног развоја (просечна јачина 38,48). Приликом процене које су најчешће негативне животне догађаје наводили родитељи, примећено је да родитељи из овде две групе различито доживљавају стресогене догађаје, иако се увиђа да је материјална сфера у самом врху листа обе групе. На основу добијених резултата, закључили смо да родитељи деце са поремећајима из спектра аутизма имају већи интезитет стреса и већи број негативних животних догађаја у односу на родтеље деце типичног развоја. С обзиром на то да родитељи деце са поремећајима из спектра аутизма подршку најчешће траже од стручњака и стручних служби, потребно је ову помоћ организовати на начин који најбоље задовољава потребе родитеља деце са поремећајима из спектра аутизма. Ово истраживање може подстаћи бољу организацију стручних служби и служби за подршку родитељима., Parenting is, by itself, big challenge and it brings big changes in life of a parent. Raising a child with autism spectrum disorder is an additional challenge in which parents must manage new situation and must find the most adequate ways to cope with stress so they can provide the best conditions for child development and growing up and to provide family's peacefulness. Goal: goal of a research was to determine intensity and nature of stress in parents of children with autism spectrum disorder and in parents of children with typical development, as well as their coping with stress strategies. Second goal was to determine relationship between parent's stress with hope, locus of control, assessed support and the presence of negative life's events. Method: the samples are 44 parents of children with autism spectrum disorder and 47 parents of tipicaly develoed children .
In research we used next instruments: • General questionnaire • Parenting stress index (Abdin, 1976) - with this instrument we measured the level of parent stress which develops from parent - child relationship • Social Readjustment Rating Scale (SRRS, Holmes, Rahe, 1984;Vlajković, 1987) - with this instrument we assessed the number of stressful events in families and we assessed a degree of stress in those events. • F-COPS/r: Family Crisis Oriented Scales (McCubbin, Olson, & Larsen, 1981; Mitić, 1997) - with this instrument we discovered which are the strategies for coping with stress used by families; • Herth Hope Index ( HHI, Herth, 1992.) – with this instrument we assessed the feeling of hope in parents and its link with a degree and intensity of stress; • Belief in Just World (Rubin, Peplau, 1975.) – we used this instrument to research locus of control in parents and their link with intensity and degree of stress; • FSS- Family Support Scale ( Dunst, Jenkins, Trivette, 2001.) – with this instrument we assessed the level of support which parents get from their environment.
Results: Data of nature and intensity of stress, which are obtained with Parenting stress index, are showing statistical importance between observed groups. Parents of children with autism spectrum disorder experience bigger parenting stress (t(89)=3,414), they have expressed dysfunctional interaction with their children (t(89)= 7,428), and they assess that they have a child which is difficult to raise (t(89)=7,001), in contraire from parents of children with typical development. Also, it is determined that parents of children with autism spectrum disorder in higher rate experience stress which comes with a role of parent (t(89)=7,145). In strategies for coping with stress F-COPS/r: Family Crisis Oriented Scales), the only significant difference between targeted and controlled group is discovered in case of a searching for expert help. Targeted group uses expert help more frequently (t(89)=3,459), and in other strategies we didn't find statistical importance. Regarding the assessment of social support to parents, statistical significance was noted in six forms of support for parents. While parents of typical developmental children receive more support from their parents (t (89) = - 3,479) and partner's parents (t (89) = -4,107), parents of children with autism spectrum disorder receive more help from relatives (t (89) = - 1,884), club or social group (t (89) = 2,275), experts (t (89) = 3,531) and professional services, (89) =, 431). The instrument Herth Hope Index (HHI) did not yield statistically significant differences between the target and the control group (t (89) = 1.093). No statistically significant difference was found on Belief in Just World, according to the results, both parent groups use an internal locus of control. On the Social Readjustment Rating Scale, the results show that parents of children with autism spectrum disoredr have experienced a number of negative events, with an average of 13 negative experiences per person (up to 69 events) from parents of typical developmental children, with an average 7 negative events per person (up to 55 events). The results also show that the intensity of stress events in children with autism spectrum disorder is estimated to be stronger (mean strength 86.53) than in parents of typical developmental children (mean strength 38.48). When assessing the most commonly negative life events by parents, it was noticed that parents from two groups differently experiencing stressful events, although it is perceived that the material sphere is at the top of the list of both groups. Based on the results obtained, they concluded that parents of children with autism spectrum disoreder have higher stress intensity and a greater number of negative life expectancy than the parents of children with typical development. Given that parents of children with autism spectrum disorder often seek support from experts and professional services, it is necessary to organize this assistance in the way that best meets the needs of parents of children with autism spectrum disorder. This research can confirm a better organization of professional services and parent support services.",
title = "Stres kod roditelja dece sa poremećajem iz spektra autizma u odnosu na načine prevaladavanja stresa, stepen procenjene podrške, stepen nade i lokus kontrole",
pages = "103-4",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rfasper_4663"
}
