TY  - JOUR
AU  - Jerkić Rajić, Lana
AU  - Zelić, Mirna
AU  - Milisavljević, Jelena
AU  - Mentus Kandić, Tatjana
AU  - Strižak, Nevena
AU  - Obrenović Ilić, Ivana
PY  - 2023
UR  - http://rfasper.fasper.bg.ac.rs/handle/123456789/5180
AB  - Burnout is a current topic which many researchers are dealing with. This syndrome
is most commonly considered to occur in people who are engaged in ‘helping
professions’. Since speech-language pathologists belong to the helping professions, the
goal of this study was to assess the extent to which burnout symptoms are present among
speech-language pathologists in the Republic of Serbia. The sample of this research
included 150 speech-language pathologists employed in state institutions and private
centres throughout the Republic of Serbia. The assessment of burnout symptoms was
performed using the Maslach Burnout Inventory – Human Services Survey (MBI-HSS),
which measures three different dimensions: emotional exhaustion, depersonalisation, and
personal achievement. The use of statistical procedures confirmed the majority of the
research hypotheses. This population displays burnout symptoms, which are usually low
(on the Depersonalisation and Personal Achievement scales) or high (Emotional
Exhaustion) in degree. According to the findings of this study, while older speechlanguage pathologists report a high level of emotional exhaustion, they also report a
higher level of personal achievement. Respondents with more work experience report a
greater level of exhaustion. Lower levels of emotional weariness and a lower degree of
personal achievement were reported by speech-language pathologists with less work
experience. Satisfaction with one’s level of income was found to be the most significant
predictor of burnout symptoms. Marital status and the number of children have not been
associated with burnout symptoms.
AB  - Сагоревање на послу једна је од актуелних тема данашњице и све више
истраживања се њоме бави. Сматра се да су јој нарочито подложни професионалци из такозваних „помагачких професија“. С обзиром на то да професија
логопеда спада у помагачке професије, циљ истраживања био је да се утврди
степен у којем су симптоми сагоревања на послу присутни код ових стручњака
у Републици Србији. У овом истраживању учествовало је 150 логопеда запослених у државним и приватним установама широм Републике Србије. Испитивање
симптома сагоревања обављено је помоћу Упитника сагоревања на послу за помагачка занимања (енгл. Maslach Burnout Inventory – Human Services Survey
(МBI-HSS)) који мери различите димензије: емоционалну исцрпљеност, деперсонализацију и лични успех. Применом статистичких поступака потврђена је већина истраживачких хипотеза. Симптоми сагоревања, углавном ниског (на скалама деперсонализације и личног успеха) или високог степена (емоционална
исцрпљеност), постоје у овој популацији. Резултати овог истраживања указују
да старији логопеди пријављују виши ниво личног професионалног успеха иако
осећају и висок ниво емоционалне исрцпљености. Већи степен исрцпљености се
појављује код испитаника са дужим радним стажом. Код логопеда са краћим
радним стажом уочени су нижи нивои емоционалне исцрпљености, али и мањи
ниво личног успеха. Као најзначанији предиктор симптома сагоревања показало
се задовoљство висином прихода. Показало се да брачни статус и број деце нису
повезани са симптомима сагоревања
PB  - University of Niš, Serbia
T2  - Теме
T1  - The risk of burnout syndrome in speech-language pathologists in the republic of Serbia
T1  - Ризик од професионалног сагоревања код логопеда у Републици Србији
EP  - 16
IS  - 1
SP  - 1
VL  - 157
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rfasper_5180
ER  - 

@article{
author = "Jerkić Rajić, Lana and Zelić, Mirna and Milisavljević, Jelena and Mentus Kandić, Tatjana and Strižak, Nevena and Obrenović Ilić, Ivana",
year = "2023",
abstract = "Burnout is a current topic which many researchers are dealing with. This syndrome
is most commonly considered to occur in people who are engaged in ‘helping
professions’. Since speech-language pathologists belong to the helping professions, the
goal of this study was to assess the extent to which burnout symptoms are present among
speech-language pathologists in the Republic of Serbia. The sample of this research
included 150 speech-language pathologists employed in state institutions and private
centres throughout the Republic of Serbia. The assessment of burnout symptoms was
performed using the Maslach Burnout Inventory – Human Services Survey (MBI-HSS),
which measures three different dimensions: emotional exhaustion, depersonalisation, and
personal achievement. The use of statistical procedures confirmed the majority of the
research hypotheses. This population displays burnout symptoms, which are usually low
(on the Depersonalisation and Personal Achievement scales) or high (Emotional
Exhaustion) in degree. According to the findings of this study, while older speechlanguage pathologists report a high level of emotional exhaustion, they also report a
higher level of personal achievement. Respondents with more work experience report a
greater level of exhaustion. Lower levels of emotional weariness and a lower degree of
personal achievement were reported by speech-language pathologists with less work
experience. Satisfaction with one’s level of income was found to be the most significant
predictor of burnout symptoms. Marital status and the number of children have not been
associated with burnout symptoms., Сагоревање на послу једна је од актуелних тема данашњице и све више
истраживања се њоме бави. Сматра се да су јој нарочито подложни професионалци из такозваних „помагачких професија“. С обзиром на то да професија
логопеда спада у помагачке професије, циљ истраживања био је да се утврди
степен у којем су симптоми сагоревања на послу присутни код ових стручњака
у Републици Србији. У овом истраживању учествовало је 150 логопеда запослених у државним и приватним установама широм Републике Србије. Испитивање
симптома сагоревања обављено је помоћу Упитника сагоревања на послу за помагачка занимања (енгл. Maslach Burnout Inventory – Human Services Survey
(МBI-HSS)) који мери различите димензије: емоционалну исцрпљеност, деперсонализацију и лични успех. Применом статистичких поступака потврђена је већина истраживачких хипотеза. Симптоми сагоревања, углавном ниског (на скалама деперсонализације и личног успеха) или високог степена (емоционална
исцрпљеност), постоје у овој популацији. Резултати овог истраживања указују
да старији логопеди пријављују виши ниво личног професионалног успеха иако
осећају и висок ниво емоционалне исрцпљености. Већи степен исрцпљености се
појављује код испитаника са дужим радним стажом. Код логопеда са краћим
радним стажом уочени су нижи нивои емоционалне исцрпљености, али и мањи
ниво личног успеха. Као најзначанији предиктор симптома сагоревања показало
се задовoљство висином прихода. Показало се да брачни статус и број деце нису
повезани са симптомима сагоревања",
publisher = "University of Niš, Serbia",
journal = "Теме",
title = "The risk of burnout syndrome in speech-language pathologists in the republic of Serbia, Ризик од професионалног сагоревања код логопеда у Републици Србији",
pages = "16-1",
number = "1",
volume = "157",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rfasper_5180"
}

Jerkić Rajić, L., Zelić, M., Milisavljević, J., Mentus Kandić, T., Strižak, N.,& Obrenović Ilić, I.. (2023). The risk of burnout syndrome in speech-language pathologists in the republic of Serbia. in Теме
University of Niš, Serbia., 157(1), 1-16.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rfasper_5180

Jerkić Rajić L, Zelić M, Milisavljević J, Mentus Kandić T, Strižak N, Obrenović Ilić I. The risk of burnout syndrome in speech-language pathologists in the republic of Serbia. in Теме. 2023;157(1):1-16.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rfasper_5180 .

Jerkić Rajić, Lana, Zelić, Mirna, Milisavljević, Jelena, Mentus Kandić, Tatjana, Strižak, Nevena, Obrenović Ilić, Ivana, "The risk of burnout syndrome in speech-language pathologists in the republic of Serbia" in Теме, 157, no. 1 (2023):1-16,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rfasper_5180 .

TY  - CONF
AU  - Mijatović, Luka
AU  - Strižak, Nevena
AU  - Bogetić, Dragica
PY  - 2022
UR  - http://rfasper.fasper.bg.ac.rs/handle/123456789/5161
AB  - Mere zaštite od širenja pandemije COVID - 19 značajno su izmenile svakodnevnicu
studenata. Prilike za socijalnu interakciju sa vršnjacima i porodicom dramatično su
redukovane, a prolongirani period socijalne izolacije mnogima je predstavljao stres
i pokrenuo intenzivan emocionalni odgovor. Cilj aktuelne studije je istraživanje
prediktivne uloge strategija prevladavanja stresa u doživljavanju usamljenosti
tokom pandemije COVID-19. Učesnice u ovom onlajn istraživanju bile su
studentkinje osnovnih studija specijalne edukacije i rehabilitacije (N=222) na
Univerzitetu u Beogradu. Usamljenost je procenjena Revidiranom skalom
usamljenosti (Revised UCLA Loneliness Scale). Podaci o primeni uobičajenih
adaptivnih i maladaptivnih strategija prevladavanja stresa dobijeni su putem
inventara COPE (pozitivna reinterpretacija i rast, mentalno povlačenje, ventiliranje
osećanja, instrumentalna socijalna podrška, aktivno suočavanje, poricanje,
suočavanje kroz religiju, humor, bihevioralno povlačenje, suzdržavanje,
emocionalna socijalna podrška, korišćenje supstanci, prihvatanje, supresija and
planiranje). Podaci su prikupljeni tokom decembra 2020. godine., kada je
epidemiološka situacija u Srbiji bila izuzetno nepovoljna.
Linearni regresioni model sa strategijama prevladavanja kao prediktorskim
varijablama i usamljenošću kao kriterijumskom varijablom objašnjava oko 25%
varijanse (F(15, 206)=4,674, p < .001). Emocionalna socijalna podrška najsnažnije
predviđa usamljenost, i to negativno (β=-.491, p < .001), dok su ostali statistički
značajni prediktori u pozitivnoj vezi sa kriterijumskom varijablom: preusmeravanje
ponašanja (β=.147, p < .05), suzdržavanje (β=.180, p < .01), instrumentalna
društvena podrška (β=.190, p < .05) i korišćenje supstanci (β=.143, p < .05).
Rezultati ukazuju na značaj emocionalne društvene podrške u smanjenju doživljaja
usamljenosti studenata, ali i na strategije prevladavanja stresa koje su se na uzorku
studenata pokazale kao povezane sa usamljenošću. Prikazani nalazi mogu biti od
značaja kako za obrazovanje studenata specijalne edukacije i rehabilitacije, tako i za
razvijanje programa za njihovo psihološko osnaživanje i pripremu za rad tokom kriza
poput pandemije.
AB  - Protective measures against the spread of the COVID - 19 pandemic have
significantly changed the daily lives of students. Opportunities for social interaction
with peers and family were dramatically reduced, and the prolonged period of social
isolation was stressful for many and triggered an intense emotional response. The
aim of the current study is to investigate the predictive role of stress coping
strategies in experiencing loneliness during the COVID-19 pandemic. The
participants in this online research were special education and rehabilitation
students (N = 222) at the University of Belgrade. Loneliness was assessed by the
Revised UCLA Loneliness Scale. Data on the application of common adaptive and
maladaptive strategies for coping with stress were obtained through the COPE
inventory (positive reinterpretation and growth, mental disengagement, venting
emotions, instrumental social support, active coping, denial, religious coping,
humor, behavioral disengagement, restraint, emotional social support, substance
use, acceptance, suppression of competing activities and planning). The data was
collected during December 2020, when the epidemiological situation in Serbia was
extremely unfavorable. The linear regression model with coping strategies as predictor variables and loneliness as a criterion variable explains about 25% of the variance (F (15, 206) =
4,674, p <.001). Emotional social support negatively predicts loneliness, (β = -. 491,
p <.001), while other statistically significant predictors are positively related to the
criterion variable: behavioral disengagement (β = .147, p <.05), restraint (β = .180, p
<.01), instrumental social support (β = .190, p <.05) and substance use (β = .143, p
<.05). The results indicate the importance of emotional social support in reducing the
experience of student loneliness, but also the strategies for overcoming stress,
which in the sample of students proved to be associated with loneliness. The
presented findings can be important for the education of special education and
rehabilitation students, as well as for the development of programs for their
psychological empowerment and preparation for work during crises such as
pandemics.
C3  - Peta međunarodna konferencija Multidisciplinarni pristupi u edukaciji i rehabilitaciji, Zbornik sažetaka
T1  - Prevladavanje usamljenosti tokom pandemije u populaciji studenata specijalne edukacije i rehabilitacije
T1  - Coping with loneliness during the pandemic among special education students
EP  - 148
SP  - 147
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rfasper_5161
ER  - 

@conference{
author = "Mijatović, Luka and Strižak, Nevena and Bogetić, Dragica",
year = "2022",
abstract = "Mere zaštite od širenja pandemije COVID - 19 značajno su izmenile svakodnevnicu
studenata. Prilike za socijalnu interakciju sa vršnjacima i porodicom dramatično su
redukovane, a prolongirani period socijalne izolacije mnogima je predstavljao stres
i pokrenuo intenzivan emocionalni odgovor. Cilj aktuelne studije je istraživanje
prediktivne uloge strategija prevladavanja stresa u doživljavanju usamljenosti
tokom pandemije COVID-19. Učesnice u ovom onlajn istraživanju bile su
studentkinje osnovnih studija specijalne edukacije i rehabilitacije (N=222) na
Univerzitetu u Beogradu. Usamljenost je procenjena Revidiranom skalom
usamljenosti (Revised UCLA Loneliness Scale). Podaci o primeni uobičajenih
adaptivnih i maladaptivnih strategija prevladavanja stresa dobijeni su putem
inventara COPE (pozitivna reinterpretacija i rast, mentalno povlačenje, ventiliranje
osećanja, instrumentalna socijalna podrška, aktivno suočavanje, poricanje,
suočavanje kroz religiju, humor, bihevioralno povlačenje, suzdržavanje,
emocionalna socijalna podrška, korišćenje supstanci, prihvatanje, supresija and
planiranje). Podaci su prikupljeni tokom decembra 2020. godine., kada je
epidemiološka situacija u Srbiji bila izuzetno nepovoljna.
Linearni regresioni model sa strategijama prevladavanja kao prediktorskim
varijablama i usamljenošću kao kriterijumskom varijablom objašnjava oko 25%
varijanse (F(15, 206)=4,674, p < .001). Emocionalna socijalna podrška najsnažnije
predviđa usamljenost, i to negativno (β=-.491, p < .001), dok su ostali statistički
značajni prediktori u pozitivnoj vezi sa kriterijumskom varijablom: preusmeravanje
ponašanja (β=.147, p < .05), suzdržavanje (β=.180, p < .01), instrumentalna
društvena podrška (β=.190, p < .05) i korišćenje supstanci (β=.143, p < .05).
Rezultati ukazuju na značaj emocionalne društvene podrške u smanjenju doživljaja
usamljenosti studenata, ali i na strategije prevladavanja stresa koje su se na uzorku
studenata pokazale kao povezane sa usamljenošću. Prikazani nalazi mogu biti od
značaja kako za obrazovanje studenata specijalne edukacije i rehabilitacije, tako i za
razvijanje programa za njihovo psihološko osnaživanje i pripremu za rad tokom kriza
poput pandemije., Protective measures against the spread of the COVID - 19 pandemic have
significantly changed the daily lives of students. Opportunities for social interaction
with peers and family were dramatically reduced, and the prolonged period of social
isolation was stressful for many and triggered an intense emotional response. The
aim of the current study is to investigate the predictive role of stress coping
strategies in experiencing loneliness during the COVID-19 pandemic. The
participants in this online research were special education and rehabilitation
students (N = 222) at the University of Belgrade. Loneliness was assessed by the
Revised UCLA Loneliness Scale. Data on the application of common adaptive and
maladaptive strategies for coping with stress were obtained through the COPE
inventory (positive reinterpretation and growth, mental disengagement, venting
emotions, instrumental social support, active coping, denial, religious coping,
humor, behavioral disengagement, restraint, emotional social support, substance
use, acceptance, suppression of competing activities and planning). The data was
collected during December 2020, when the epidemiological situation in Serbia was
extremely unfavorable. The linear regression model with coping strategies as predictor variables and loneliness as a criterion variable explains about 25% of the variance (F (15, 206) =
4,674, p <.001). Emotional social support negatively predicts loneliness, (β = -. 491,
p <.001), while other statistically significant predictors are positively related to the
criterion variable: behavioral disengagement (β = .147, p <.05), restraint (β = .180, p
<.01), instrumental social support (β = .190, p <.05) and substance use (β = .143, p
<.05). The results indicate the importance of emotional social support in reducing the
experience of student loneliness, but also the strategies for overcoming stress,
which in the sample of students proved to be associated with loneliness. The
presented findings can be important for the education of special education and
rehabilitation students, as well as for the development of programs for their
psychological empowerment and preparation for work during crises such as
pandemics.",
journal = "Peta međunarodna konferencija Multidisciplinarni pristupi u edukaciji i rehabilitaciji, Zbornik sažetaka",
title = "Prevladavanje usamljenosti tokom pandemije u populaciji studenata specijalne edukacije i rehabilitacije, Coping with loneliness during the pandemic among special education students",
pages = "148-147",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rfasper_5161"
}

Mijatović, L., Strižak, N.,& Bogetić, D.. (2022). Prevladavanje usamljenosti tokom pandemije u populaciji studenata specijalne edukacije i rehabilitacije. in Peta međunarodna konferencija Multidisciplinarni pristupi u edukaciji i rehabilitaciji, Zbornik sažetaka, 147-148.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rfasper_5161

Mijatović L, Strižak N, Bogetić D. Prevladavanje usamljenosti tokom pandemije u populaciji studenata specijalne edukacije i rehabilitacije. in Peta međunarodna konferencija Multidisciplinarni pristupi u edukaciji i rehabilitaciji, Zbornik sažetaka. 2022;:147-148.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rfasper_5161 .

Mijatović, Luka, Strižak, Nevena, Bogetić, Dragica, "Prevladavanje usamljenosti tokom pandemije u populaciji studenata specijalne edukacije i rehabilitacije" in Peta međunarodna konferencija Multidisciplinarni pristupi u edukaciji i rehabilitaciji, Zbornik sažetaka (2022):147-148,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rfasper_5161 .