TY  - CONF
AU  - Đurić Zdravković, Aleksandra
AU  - Bokun, Aleksandra
AU  - Jerinić, Vesna
PY  - 2023
UR  - http://rfasper.fasper.bg.ac.rs/handle/123456789/5058
AB  - Odbijanje hrane je uobičajenost u razvojnom periodu, pri čemu 20 do 30% dece između dve i šest godina može imati poremećaje u ishrani i stroge preferencije prema hrani. Mala deca obično odbijaju da probaju novu hranu ili hranu koja može biti kašasta, sa tvrdom teksturom ili imati „komadiće“ u sebi, kao i jela sa „skrivenim“ sastojcima, kao što su lazanje i kaserole. Ne postoji konsenzus o tome šta tačno definiše izbirljivost u ishrani, ali najčešće prihvaćena definicija opisuje nespremnost da se jede poznata hrana ili proba nova, potom izbegavanje određene hrane što rezultira ograničenim repertoarom namirnica koje će dete jesti, i/ili ograničeni unos hrane što dovodi do nutritivnih ili energetskih deficita. Izraz izbirljivost u ishrani često se kolokvijalno koristi za označavanje selektivnog unosa hrane, ili jedenja neadekvatne vrste hrane. Razlozi zbog koje se javlja ova pojavnost odnose se na senzornu osetljivost (na osnovu teksture, ukusa ili boje hrane, na primer i to posebno u vlaknastoj hrani kao što su voće i povrće), ograničene preferencije prema hrani ili neofobiju (strah od pokušaja isprobavanja nove hrane).
Istraživanja o ponašanju u ishrani kod dece s poremećajem iz spektra autizma (PSA) relativno su ograničena, a postojeća literatura se fokusirala na širok spektar poteškoća, uključujući probleme u hranjenju, ponašanje tokom obroka i izbirljivost u ishrani.
Problemi sa hranjenjem ili ishranom kod ove dece obično se javljaju u ranoj fazi razvoja, često čak i pre nego što se identifikuju suspektnosti u vezi sa PSA. Bez sprovedenog tretmana, problemi hranjenja dece sa PSA imaju tendenciju da opstanu u kasnom detinjstvu. Jedna studija pokazala je da 53%–83% dece sa PSA, uzrasta od dve do šest godina, nerado pokušavaju isprobavanje nove hrane, izbirljivi su pri konzumaciji hrane, odbijaju gorak ukus (najčešće povrće) ili imaju ograničen repertoar koristljivih namirnica. U literaturi postoji ograničeno razumevanje u vezi sa tim da li takve probleme treba pripisati PSA, ili je dodatna dijagnoza opravdana.
Rad je nastao kao rezultat istraživanja na projektu „Kreiranje Protokola za procenu edukativnih potencijala dece sa smetnjama u razvoju kao kriterijuma za izradu individualnih obrazovnih programa” (broj ugovora 451-03-68/2022-14) koji finansira Ministarstvo prosvete Republike Srbije.
PB  - Društvo defektologa Srbije
PB  - Univerzitet u Beogradu – Fakultet za specijalnu edukaciju i rehabilitaciju
C3  - Dani defektologa Srbije, stručno-naučna кonferencija sa međunarodnim učešćem; Zlatibor 16-19. februar 2023
T1  - Izbirljivost u ishrani male dece s poremećajem iz spektra autizma
EP  - 187
SP  - 187
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rfasper_5058
ER  - 

@conference{
author = "Đurić Zdravković, Aleksandra and Bokun, Aleksandra and Jerinić, Vesna",
year = "2023",
abstract = "Odbijanje hrane je uobičajenost u razvojnom periodu, pri čemu 20 do 30% dece između dve i šest godina može imati poremećaje u ishrani i stroge preferencije prema hrani. Mala deca obično odbijaju da probaju novu hranu ili hranu koja može biti kašasta, sa tvrdom teksturom ili imati „komadiće“ u sebi, kao i jela sa „skrivenim“ sastojcima, kao što su lazanje i kaserole. Ne postoji konsenzus o tome šta tačno definiše izbirljivost u ishrani, ali najčešće prihvaćena definicija opisuje nespremnost da se jede poznata hrana ili proba nova, potom izbegavanje određene hrane što rezultira ograničenim repertoarom namirnica koje će dete jesti, i/ili ograničeni unos hrane što dovodi do nutritivnih ili energetskih deficita. Izraz izbirljivost u ishrani često se kolokvijalno koristi za označavanje selektivnog unosa hrane, ili jedenja neadekvatne vrste hrane. Razlozi zbog koje se javlja ova pojavnost odnose se na senzornu osetljivost (na osnovu teksture, ukusa ili boje hrane, na primer i to posebno u vlaknastoj hrani kao što su voće i povrće), ograničene preferencije prema hrani ili neofobiju (strah od pokušaja isprobavanja nove hrane).
Istraživanja o ponašanju u ishrani kod dece s poremećajem iz spektra autizma (PSA) relativno su ograničena, a postojeća literatura se fokusirala na širok spektar poteškoća, uključujući probleme u hranjenju, ponašanje tokom obroka i izbirljivost u ishrani.
Problemi sa hranjenjem ili ishranom kod ove dece obično se javljaju u ranoj fazi razvoja, često čak i pre nego što se identifikuju suspektnosti u vezi sa PSA. Bez sprovedenog tretmana, problemi hranjenja dece sa PSA imaju tendenciju da opstanu u kasnom detinjstvu. Jedna studija pokazala je da 53%–83% dece sa PSA, uzrasta od dve do šest godina, nerado pokušavaju isprobavanje nove hrane, izbirljivi su pri konzumaciji hrane, odbijaju gorak ukus (najčešće povrće) ili imaju ograničen repertoar koristljivih namirnica. U literaturi postoji ograničeno razumevanje u vezi sa tim da li takve probleme treba pripisati PSA, ili je dodatna dijagnoza opravdana.
Rad je nastao kao rezultat istraživanja na projektu „Kreiranje Protokola za procenu edukativnih potencijala dece sa smetnjama u razvoju kao kriterijuma za izradu individualnih obrazovnih programa” (broj ugovora 451-03-68/2022-14) koji finansira Ministarstvo prosvete Republike Srbije.",
publisher = "Društvo defektologa Srbije, Univerzitet u Beogradu – Fakultet za specijalnu edukaciju i rehabilitaciju",
journal = "Dani defektologa Srbije, stručno-naučna кonferencija sa međunarodnim učešćem; Zlatibor 16-19. februar 2023",
title = "Izbirljivost u ishrani male dece s poremećajem iz spektra autizma",
pages = "187-187",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rfasper_5058"
}

Đurić Zdravković, A., Bokun, A.,& Jerinić, V.. (2023). Izbirljivost u ishrani male dece s poremećajem iz spektra autizma. in Dani defektologa Srbije, stručno-naučna кonferencija sa međunarodnim učešćem; Zlatibor 16-19. februar 2023
Društvo defektologa Srbije., 187-187.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rfasper_5058

Đurić Zdravković A, Bokun A, Jerinić V. Izbirljivost u ishrani male dece s poremećajem iz spektra autizma. in Dani defektologa Srbije, stručno-naučna кonferencija sa međunarodnim učešćem; Zlatibor 16-19. februar 2023. 2023;:187-187.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rfasper_5058 .

Đurić Zdravković, Aleksandra, Bokun, Aleksandra, Jerinić, Vesna, "Izbirljivost u ishrani male dece s poremećajem iz spektra autizma" in Dani defektologa Srbije, stručno-naučna кonferencija sa međunarodnim učešćem; Zlatibor 16-19. februar 2023 (2023):187-187,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rfasper_5058 .

TY  - CONF
AU  - Jerinić, Vesna
AU  - Đurić-Zdravković, Aleksandra
AU  - Bokun, Aleksandra
AU  - Japundža-Milisavljević, Mirjana
PY  - 2022
UR  - http://rfasper.fasper.bg.ac.rs/handle/123456789/4138
AB  - Mucanje se, prema petoj reviziji Dijagnostičkog i statističkog priručnika za
mentalne poremećaje Američkog psihijatrijskog udruženja (DSM-5), definiše kao
poremećaj tečnosti govora koji se uglavnom javlja u detinjstvu. To je multifaktorijalan
poremećaj koji se najčešće ispoljava produžavanjem, ponavljanjem ili blokadama tokom
produkcije glasova, slogova i reči. Povezuje se sa atipičnim govornim obrascem, ali
uključuje i druge razvojne oblasti kao što su emocije, kognicija i socijalni aspekt.
Kritičan period za pojavu mucanja je između druge i pete godine kada se usled
nesklada između nedovoljno zrelih govorno-jezičkih sposobnosti i povećanih
komunikacionih potreba deteta javljaju repeticije glasova, slogova i reči, ali i drugi znakovi
govorne disfluentnosti. Logopedski tretman je najznačajniji deo kompleksne terapije
mucanja, a naročito je izazovan kod dece predškolskog uzrasta, jer zahteva pažljiv odabir
tehnika u skladu sa njihovim individualnim karakteristikama i potrebama.
Cilj ovog rada je prikaz tehnike odgovora uslovljenih stimulusima kao jedne od
strategija za korekciju mucanja, kod dece predškolskog uzrasta.
Tehnika odgovora uslovljenih stimulusima zasniva se na principu prilagođavanja
terapeutovih reakcija detetovom govoru. Kada ono formuliše fluentan govorni iskaz,
terapeut ga nagrađuje pohvalom dok na disfluentne sekvence reaguje adekvatnom
mimikom i suptilnim imenovanjem greške dajući mu do znanja da govor nije bio
zadovoljavajućeg kvaliteta. Na početku terapije, logoped podstiče izgovor najkraće
govorne jedinice koju dete može fluentno da produkuje, kako bi pohvalom uticao na
učvršćivanje poželjnih odgovora. Kraća trajanja stimulusa nad kojima može češće da se
vrši kontrola biće efikasnija od dugotrajnijih stimulusa, a čak se sugeriše da bi stimulans
u produženom trajanju mogao da bude frustrirajući. Krajnji cilj predstavlja produžavanje
fluentnog izgovora do optimalnog nivoa, neophodnog za ostvarivanje efikasne
komunikacije.
Primena ove tehnike pomaže deci da razumeju prirodu mucanja, steknu uvid u
kvalitet svog govora i pozitivnim potkrepljenjem prevaziđu disfluentne sekvence. Ovo je
indirektna tehnika i kao takva je prihvatljiva za mlađu decu sa kojom se realizuje terapija
kroz igru.
PB  - Društvo defektologa Srbije
C3  - Zbornik rezimea – Međunarodna stručno naučna konferencija„Dani defektologa Srbije” , Zlatibor,17- 20. Februar, 2022.
T1  - Primena tehnike odgovora uslovljenih stimulusima (response contingent stimuli) u tretmanu mucanja.
EP  - 195
SP  - 195
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rfasper_4138
ER  - 

@conference{
author = "Jerinić, Vesna and Đurić-Zdravković, Aleksandra and Bokun, Aleksandra and Japundža-Milisavljević, Mirjana",
year = "2022",
abstract = "Mucanje se, prema petoj reviziji Dijagnostičkog i statističkog priručnika za
mentalne poremećaje Američkog psihijatrijskog udruženja (DSM-5), definiše kao
poremećaj tečnosti govora koji se uglavnom javlja u detinjstvu. To je multifaktorijalan
poremećaj koji se najčešće ispoljava produžavanjem, ponavljanjem ili blokadama tokom
produkcije glasova, slogova i reči. Povezuje se sa atipičnim govornim obrascem, ali
uključuje i druge razvojne oblasti kao što su emocije, kognicija i socijalni aspekt.
Kritičan period za pojavu mucanja je između druge i pete godine kada se usled
nesklada između nedovoljno zrelih govorno-jezičkih sposobnosti i povećanih
komunikacionih potreba deteta javljaju repeticije glasova, slogova i reči, ali i drugi znakovi
govorne disfluentnosti. Logopedski tretman je najznačajniji deo kompleksne terapije
mucanja, a naročito je izazovan kod dece predškolskog uzrasta, jer zahteva pažljiv odabir
tehnika u skladu sa njihovim individualnim karakteristikama i potrebama.
Cilj ovog rada je prikaz tehnike odgovora uslovljenih stimulusima kao jedne od
strategija za korekciju mucanja, kod dece predškolskog uzrasta.
Tehnika odgovora uslovljenih stimulusima zasniva se na principu prilagođavanja
terapeutovih reakcija detetovom govoru. Kada ono formuliše fluentan govorni iskaz,
terapeut ga nagrađuje pohvalom dok na disfluentne sekvence reaguje adekvatnom
mimikom i suptilnim imenovanjem greške dajući mu do znanja da govor nije bio
zadovoljavajućeg kvaliteta. Na početku terapije, logoped podstiče izgovor najkraće
govorne jedinice koju dete može fluentno da produkuje, kako bi pohvalom uticao na
učvršćivanje poželjnih odgovora. Kraća trajanja stimulusa nad kojima može češće da se
vrši kontrola biće efikasnija od dugotrajnijih stimulusa, a čak se sugeriše da bi stimulans
u produženom trajanju mogao da bude frustrirajući. Krajnji cilj predstavlja produžavanje
fluentnog izgovora do optimalnog nivoa, neophodnog za ostvarivanje efikasne
komunikacije.
Primena ove tehnike pomaže deci da razumeju prirodu mucanja, steknu uvid u
kvalitet svog govora i pozitivnim potkrepljenjem prevaziđu disfluentne sekvence. Ovo je
indirektna tehnika i kao takva je prihvatljiva za mlađu decu sa kojom se realizuje terapija
kroz igru.",
publisher = "Društvo defektologa Srbije",
journal = "Zbornik rezimea – Međunarodna stručno naučna konferencija„Dani defektologa Srbije” , Zlatibor,17- 20. Februar, 2022.",
title = "Primena tehnike odgovora uslovljenih stimulusima (response contingent stimuli) u tretmanu mucanja.",
pages = "195-195",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rfasper_4138"
}

Jerinić, V., Đurić-Zdravković, A., Bokun, A.,& Japundža-Milisavljević, M.. (2022). Primena tehnike odgovora uslovljenih stimulusima (response contingent stimuli) u tretmanu mucanja.. in Zbornik rezimea – Međunarodna stručno naučna konferencija„Dani defektologa Srbije” , Zlatibor,17- 20. Februar, 2022.
Društvo defektologa Srbije., 195-195.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rfasper_4138

Jerinić V, Đurić-Zdravković A, Bokun A, Japundža-Milisavljević M. Primena tehnike odgovora uslovljenih stimulusima (response contingent stimuli) u tretmanu mucanja.. in Zbornik rezimea – Međunarodna stručno naučna konferencija„Dani defektologa Srbije” , Zlatibor,17- 20. Februar, 2022.. 2022;:195-195.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rfasper_4138 .

Jerinić, Vesna, Đurić-Zdravković, Aleksandra, Bokun, Aleksandra, Japundža-Milisavljević, Mirjana, "Primena tehnike odgovora uslovljenih stimulusima (response contingent stimuli) u tretmanu mucanja." in Zbornik rezimea – Međunarodna stručno naučna konferencija„Dani defektologa Srbije” , Zlatibor,17- 20. Februar, 2022. (2022):195-195,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rfasper_4138 .

TY  - CONF
AU  - Japundža-Milisavljević, Mirjana
AU  - Đurić-Zdravković, Aleksandra
AU  - Bokun, Aleksandra
AU  - Jerinić, Vesna
PY  - 2022
UR  - http://rfasper.fasper.bg.ac.rs/handle/123456789/4139
AB  - Deca s intelektualnom ometenošću neretko pokazuju nedovoljno kontrolisano
ponašanje koje se ispoljava u vidu agresije uzrokovane promenom emocionalnog stanja.
Često pokazuju zbunjenost sopstvenom agresivnom energijom stoga je od izuzetne
važnosti da im se omoguće različite prilike za izražavanje, doživljavanje, prihvatanje i
ekspresiju emocija. Najbolji način proživljavanja sopstvenih emocija je kroz nedirektivnu
terapiju igrom budući da ona omogućava detetu da kontroliše i balansira emocije,
posebno negativne kao što su bes, strah, bol i uznemirenost. Pištolji, vreće za udaranje,
superheroji i slične „agresivne“ igračke oslobađaju decu napetosti i stresa. Dete tokom
nedirektivne igre uz podršku terapeuta obrađuje, objašnjava, shvata i integriše svoja
neprijatna ranija iskustva. Cilj rada je da se na osnovu pregleda i analize literature ukaže
na značaj primene nedirektivne terapije igrom kod dece s intelektualnom ometenošću
koja pokazuju agresivno ponašanje. Pretraga literature realizovana je kroz Google Scholar
i servis Konzorcijuma biblioteka Srbije za objedinjenu nabavku – KOBSON. Analiza
malobrojnih istraživačih radova pokazuje da je nedirektivna terapija igrom značajan
metod za umerenu redukciju agresivnog ponašanja kod dece s intelektualnom
ometenoću. Autori navode da su deca tokom terapije u prijatnom i bezbednom
okruženju ispoljavala agresivno ponašanje na koje je terapeut davao empatičan odgovor.
Kroz izražavanje agresivnog ponašanja u sobi za igru u prisustvu terapeuta koji
verbalizuje sva dečija osećanja i radnje deca su naučila kako da zadovolje sopstvene
potrebe na društveno prihvatljiv način. Istraživači ukazuju na potrebu za opsežnijim
istraživanjima koja bi procenjivala uticaj nedirektivne terapije igrom na smanjenje
agresivnog ponašanja kod dece s intelektualom ometenošću.
PB  - Društvo defektologa Srbije
C3  - Zbornik rezimea – Međunarodna stručno naučna konferencija„Dani defektologa Srbije” , Zlatibor,17- 20. Februar, 2022.
T1  - Nedirektivna terapija igrom i agresivno ponašanje kod dece s intelektualnom ometenošću
EP  - 193
SP  - 193
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rfasper_4139
ER  - 

@conference{
author = "Japundža-Milisavljević, Mirjana and Đurić-Zdravković, Aleksandra and Bokun, Aleksandra and Jerinić, Vesna",
year = "2022",
abstract = "Deca s intelektualnom ometenošću neretko pokazuju nedovoljno kontrolisano
ponašanje koje se ispoljava u vidu agresije uzrokovane promenom emocionalnog stanja.
Često pokazuju zbunjenost sopstvenom agresivnom energijom stoga je od izuzetne
važnosti da im se omoguće različite prilike za izražavanje, doživljavanje, prihvatanje i
ekspresiju emocija. Najbolji način proživljavanja sopstvenih emocija je kroz nedirektivnu
terapiju igrom budući da ona omogućava detetu da kontroliše i balansira emocije,
posebno negativne kao što su bes, strah, bol i uznemirenost. Pištolji, vreće za udaranje,
superheroji i slične „agresivne“ igračke oslobađaju decu napetosti i stresa. Dete tokom
nedirektivne igre uz podršku terapeuta obrađuje, objašnjava, shvata i integriše svoja
neprijatna ranija iskustva. Cilj rada je da se na osnovu pregleda i analize literature ukaže
na značaj primene nedirektivne terapije igrom kod dece s intelektualnom ometenošću
koja pokazuju agresivno ponašanje. Pretraga literature realizovana je kroz Google Scholar
i servis Konzorcijuma biblioteka Srbije za objedinjenu nabavku – KOBSON. Analiza
malobrojnih istraživačih radova pokazuje da je nedirektivna terapija igrom značajan
metod za umerenu redukciju agresivnog ponašanja kod dece s intelektualnom
ometenoću. Autori navode da su deca tokom terapije u prijatnom i bezbednom
okruženju ispoljavala agresivno ponašanje na koje je terapeut davao empatičan odgovor.
Kroz izražavanje agresivnog ponašanja u sobi za igru u prisustvu terapeuta koji
verbalizuje sva dečija osećanja i radnje deca su naučila kako da zadovolje sopstvene
potrebe na društveno prihvatljiv način. Istraživači ukazuju na potrebu za opsežnijim
istraživanjima koja bi procenjivala uticaj nedirektivne terapije igrom na smanjenje
agresivnog ponašanja kod dece s intelektualom ometenošću.",
publisher = "Društvo defektologa Srbije",
journal = "Zbornik rezimea – Međunarodna stručno naučna konferencija„Dani defektologa Srbije” , Zlatibor,17- 20. Februar, 2022.",
title = "Nedirektivna terapija igrom i agresivno ponašanje kod dece s intelektualnom ometenošću",
pages = "193-193",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rfasper_4139"
}

Japundža-Milisavljević, M., Đurić-Zdravković, A., Bokun, A.,& Jerinić, V.. (2022). Nedirektivna terapija igrom i agresivno ponašanje kod dece s intelektualnom ometenošću. in Zbornik rezimea – Međunarodna stručno naučna konferencija„Dani defektologa Srbije” , Zlatibor,17- 20. Februar, 2022.
Društvo defektologa Srbije., 193-193.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rfasper_4139

Japundža-Milisavljević M, Đurić-Zdravković A, Bokun A, Jerinić V. Nedirektivna terapija igrom i agresivno ponašanje kod dece s intelektualnom ometenošću. in Zbornik rezimea – Međunarodna stručno naučna konferencija„Dani defektologa Srbije” , Zlatibor,17- 20. Februar, 2022.. 2022;:193-193.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rfasper_4139 .

Japundža-Milisavljević, Mirjana, Đurić-Zdravković, Aleksandra, Bokun, Aleksandra, Jerinić, Vesna, "Nedirektivna terapija igrom i agresivno ponašanje kod dece s intelektualnom ometenošću" in Zbornik rezimea – Međunarodna stručno naučna konferencija„Dani defektologa Srbije” , Zlatibor,17- 20. Februar, 2022. (2022):193-193,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rfasper_4139 .