@book{
author = "Popović-Ćitić, Branislava and Bukvić Branković, Lidija and Popović, Vesna",
year = "2021",
abstract = "Zdravstvena kriza izazvana pandemijom virusa COVID-19 pogodila je sve sfere društvenog
funkcionisanja i izazvala transformaciju obrazovno-vaspitnog procesa širom sveta. Digitalizacija i fizička distanca obeležile su rad škola od početka pandemije i umnogome izazvale teškoće u sprovođenju obrazovno-vaspitnog rada, ali i donele nove izazove u radu
na prevenciji rizičnih ponašanja učenika. Izmenjene okolnosti ocenjuju se kao značajan
rizični faktor koji može nepovoljno uticati na uslove u kojima se deca razvijaju, uče, istražuju i ostvaruju svoje potencijale, te predstavlja pogodno tle za razvoj raznovrsnih rizičnih ponašanja. Pred školom se nalazi ozbiljan zadatak da se adaptira na novonastale okolnosti, na promene u ponašanju učenika, ali i da iznađe efektivne načine kontinuiranog
rada na prevenciji u novoj realnosti.
Tokom 2021. godine, realizovano je nacionalno kvantitativno istraživanje o potrebama
škola u izmenjenim okolnostima obrazovno-vaspitnog rada, sa fokusom na perspektivu
nastavnika, u organizaciji CEPORA – Centra za pozitivan razvoj dece i omladine, uz finansijsku podršku Misije OEBS-a u Srbiji. Dodatno, sprovedena je i kvalitativna analiza kroz
fokus-grupne intervjue sa zaposlenima iz šest osnovnih škola (Beograd, Novi Sad, Kragujevac, Niš, Leskovac, Novi Pazar). Rezultati pokazuju da se nastavnici prilično dobro snalaze u reagovanju na izmenjene okolnosti i rad u novim uslovima, ali i dalje postoji značajan udeo njih koji se susreću sa izazovima u svom vaspitno-obrazovnom radu. Tako, 45%
nastavnika ističe da ima teškoće u evaluaciji nastavnog procesa, 43% da se susreće sa izazovima pri implementaciji modela nastave na daljinu, a 39% i dalje ima raznovrsne izazove
sa upotrebom digitalnih platformi. Zaposleni u školama ističu i da sami uslovi rada nisu
ostavili mnogo prostora za vaspitni rad sa učenicima i da je fokus u mnogome bio usmeren na akademski deo obrazovno-vaspitnog procesa. Edukativno-preventivnih aktivnosti
sa učenicima praktično nije bilo. Primećuju se promene u ponašanju učenika, te nastavnici ističu da su prisutni problemi sa pažnjom i koncentracijom učenika, motivacijom i prekomernom upotrebom interneta kroz igranje igrica i boravak na društvenim mrežama,
a javlja se i značajan pad u posvećenosti učenika školi, odnosno školskim obavezama.
Dodatno, nastavnici uočavaju da postoji značajan izazov kada je u pitanju socijalna isključenost učenika. Naime, ističu da je pandemija doprinela produbljenju ovog problema na
način da su ona deca koja su već isključena od strane svojih vršnjaka ili su bila u riziku od
isključivanja, usled izostatka zajedničkih aktivnosti, sada još „udaljenija”, te prepoznaju
veliki značaj u uključivanju različitih kooperativnih aktivnosti „uživo” i zajedničkog rada na grupnoj koheziji i timskim ciljevima. Sami nastavnici su otvoreni za podršku i ističu da
im je od velike koristi kada, pored unapređenja svog znanja, dobiju praktične alate koji im
služe u radu sa učenicima i koji im predstavljaju osnovu za dalje osmišljavanje aktivnosti.
Publikacija „Kako do prevencije rizičnih ponašanja učenika: vodič za primenu interaktivnog učenja u radioničarskom radu” nastala je upravo na bazi rezultata sprovedenih
istraživanja i zamišljena je kao praktični alat koji će podržati napore nastavnika u direktnom radu sa učenicima, a sa ciljem prevencije rizičnih ponašanja i podsticanja pozitivnog razvoja učenika. Vodič je namenjen kako onim nastavnicima koji se do sada nisu upuštali u radioničarski rad, tako i onim koji imaju višegodišnje iskustvo, a žele da dobiju nove
ideje prilagođene radu u COVID i post-COVID „eri”. Ovde mislimo prvenstveno na situaciju
u kojoj je uživo interakcija između nastavnika i učenika premeštena u onlajn okruženje,
te se javljaju značajne teškoće u osmišljavanju aktivnosti koje će biti visoko-interaktivne i
koje će u velikoj meri podstaći učenike na sopstveno angažovanje u procesu učenja.
Vodič pred vama napisan je tako da vas vodi kroz proces kreiranja visoko-interaktivnih
radionica, baziranih na interaktivnom učenju kao posebno efektivnom modalitetu koji
omogućava uspešan rad na prevenciji kako u „normalnim” – prepandemijskim uslovima,
tako i u izmenjenim okolnostima izvođenja obrazovno-vaspitnog rada sa učenicima.
Pored vodiča sa koracima koji vas vode do uspešnog radioničarskog rada uz visoku aktivnost učenika, u centralnom delu publikacije priredili smo vam pregled tehnika, vežbi i
igri koje vam mogu biti od velike pomoći u konkretnom praktičnom radu. U pitanju su
alati koje mi aktivno koristimo u našoj radioničarskoj praksi dve decenije unazad, a koje
imaju svoje jasno mesto i uporište u savremenim saznanjima prevencijske nauke. Poseban fokus stavljen je na to kako aktivnosti organizovati i u onlajn okruženju (a da zadrže tu
visoku dozu interaktivnosti), a kao dodatni vid podrške, snimili smo veliki broj video objašnjenja za izvođenje konkretnih tehnika, igri i vežbi. Nadamo se da ćete u ovom vodiču na
jednom mestu dobiti sve potrebne informacije koje će vam pomoći da, kao glavni nosioci vaspitno-obrazovnog procesa, oživite i preventivne aktivnosti u školskoj praksi u stanju produžene krize, a nadamo se uskoro i nakon nje.",
publisher = "CEPORA – Centar za pozitivan razvoj dece i omladine, Beograd",
title = "Kako do prevencije rizičnih ponašanja učenika: vodič za primenu interaktivnog učenja u radioničarskom radu",
pages = "1",
volume = "124",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rfasper_3974"
}
