@conference{
author = "Đurić-Zdravković, Aleksandra and Bokun, Aleksandra and Japundža-Milisavljević, Mirjana and Gagić, Sanja and Goranac, Salim",
year = "2016",
abstract = "Prilagođenost učenika s ometenošću u mentalnom razvoju na novu edukativnu
sredinu se često posmatra i opisuje, ali veoma retko meri. Jedan od predlo-
ženih entiteta koji ukazuje na kvalitet i stepen prilagođenosti je psihička
i telesna uznemirenost. Ona je operacionalizovana kao stepen do kojeg pona-
šanje ometa funkcionalne aktivnosti. U ovom radu biće prikazane dve studije
slučaja koje opisuju ponašanje devojčice i dečaka koji su iz redovne škole na-
stavili školovanje u školi koja obrazuje i vaspitava učenike sa ometenošću u
mentalnom razvoju. Cilj rada je da utvrdi da li kod opisanih slučajeva dolazi do
smanjenja stepena uznemirenog ponašanja nakon tri meseca provedenih u novoj
edukativnoj sredini.
Po dolasku u školu na početku školske godine i nakon tri meseca adaptacije
(početak decembra 2015. godine) primenjena je Skala za procenu uznemirenog po-
našanja (Agitated Behavior Scale; ABS; Corrigan, 1989). Ovaj instrument u ukupnom
skoru predstavlja meru uznemirenog ponašanja u novoj sredini (bez uznemire-
nosti, laka uznemirenost, umerena uznemirenost i ekstremna uznemirenost),
ali i pojedinačne supskale (labilnost, agresivnost, disinhibicija) mogu da daju
dodatne podatke o kvalitetu prilagođenosti.
U radu opisana je studija slučaja dečaka G. koji ima 14 godina i dijagnostikovan
pervazivni razvojni poremećaj. Početkom septembra 2015. godine prvi put je upi-
san u OŠ „Sava Jovanović-Sirogojno“ iz redovne škole. Totalni skor na Skali
za procenu uznemirenog ponašanja u septembru mesecu iznosio je 42 (disinhi-
bicija – korigovani skor 45,50; agresivnost – korigovani skor 31,50; labilnost
– korigovani skor 46,67), a početkom decembra 37 (disinhibicija – korigovani
skor 36,75; agresivnost – korigovani skor 31,50; labilnost – korigovani skor
46,67). Vrednost totalnog skora u septembru je ukazivala na prisustvo ekstremne
uznemirenosti. Nakon tri meseca provedenih u školi vrednost totalnog skora
je pala i gotovo se približila granici sa umerenom uznemirenošću (od 29 do
35), ali je ipak ostala u granicama ekstremne uznemirenosti. Rezultati ukazuju
da je dečak pokazao najveću pozitivnu promenu pri ponašanjima vezanim za di-
sinhibiciju, dok na ostalim supskalama nije bilo kvantitativnih promena.
Četrnaestogodišnja devojčica M. ima dijagnozu lake intelektualne ometenosti
i takođe je u ovoj školskoj godini prebačena iz osnovne škole za decu tipič-
nog razvoja u OŠ „Sava Jovanović-Sirogojno“. Procena uznemirenog ponašanja
206
po dolasku u novo okruženje ukazala je na prisustvo uznemirenosti umerenog
stepena i iznosila je 33 (disinhibicija – korigovani skor 31,50; agresivnost –
korigovani skor 28,00; labilnost – korigovani skor 42,00), a početkom decembra
uznemireno ponašanje nije registrovano (skor <22), jer je totalni skor pao na
20 (disinhibicija – korigovani skor 19,25; agresivnost – korigovani skor 17,50;
labilnost – korigovani skor 23,33). Rezultati ukazuju da je devojčica pokazala
pozitivnu promenu pri ponašanjima vezanim za sve supskale ovog instrumenta
tokom boravka u novoj edukativnoj sredini.
Tokom adaptacije učenika na novu sredinu, tj. školu za učenike ometene u men-
talnom razvoju korišćene su brojne intervencije u cilju modifikacije pona-
šanja. U najvećem broju slučajeva primenjena je supervizija jedan-na-jedan u
tretmanima koji su se sprovodili u senzornoj sobi, slanoj pećini i tretmanima
ojačavanja kvaliteta senzacija Montesori materijalom.",
publisher = "Univerzitet u Beogradu – Fakultet za specijalnu edukaciju i rehabilitaciju/ University of Belgrade – Faculty of Special Education and Rehabilitation",
journal = "Zbornik rezimea – Međunarodna stručno naučna konferencija„Dani defektologa Srbije”, Beograd, 11-14. Februar 2016",
title = "Adaptacija učenika ometenih u mentalnom razvoju na novu edukativnu sredinu: studije slučaja",
pages = "206-205",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rfasper_4237"
}
