TY  - CONF
AU  - Rojek Zakić, Dajana
AU  - Bjelić, Marija
AU  - Đoković, Sanja
AU  - Kovačević, Tamara
PY  - 2023
UR  - http://rfasper.fasper.bg.ac.rs/handle/123456789/5391
AB  - Теорија ума односи се на способност приписивања менталних стања себи и другима
у
циљу
управљања
понашањем
и
његовом
предвиђању,
које
лежи
у
основи

социјалних
интеракција.

Циљ
рада
је
био
да
прикаже
сличности
и
разлике
теорије
ума
код
деце
оштећеног

слуха

и деце са поремећајем из спектра аутизма. Узимање у обзир наведених
карактеристика, веома је значајно за осмишљавање интервенционих програма

намењених за превладавање тешкоћа и подстицање развоја теорије ума.
Њихово формирање и примена допринело би побољшању свакодневних социјалних
интеракција код обе популације деце. Прегледом литературе и анализом резултата
постојећих
истраживања
о

развоју
теорије
ума
код
деце
оштећеног
слуха
и
деце
са
поремећајем
из
спектра
аутизма,
стиче
се
увид
у
низ
специфичности
које
указују
на
измењени
и
одложени
развој
теорије
ума
код
обе
популације.

Резултати
указују
на
делотворност
програма
намењених
подстицању
теорије

ума

обе групе деце, али упркос томе слични програми нису формирани на
територији Србије. Закључује се да упркос развојним специфичностима теорије
ума, она постоји, задржава развојну тенденцију, те ју је из наведених разлога неопходно
подробније
испитивати
ради
могућности
формирања
сличних
програма

на

нашим просторима намењених популацији деце оштећеног слуха и деци са
поремећајем из спектра аутизма ради подстицања социјалних интеракција посредством
теорије
ума
на
којој
оне
почивају.
AB  - Theory of mind refers to the ability to
attribute mental states to oneself and others
in order to manage and predict behavior,
which underlies social interactions. The
aim of this paper was to illustrate the
similarities and differences in theory of mind in hearing-impaired children and children
with autism spectrum disorders. This was
done with the intention of developing a
program that, taking into account the
mentioned characteristics, would contribute
to the improvement of everyday social
interactions through the implementation of
interventions to overcome difficulties and
promote the development of theory of mind 
in both populations of children, based on the 
principles of inclusive practices. By reviewing
the literature and analyzing the results
of existing research on the development
of theory of mind in hearing-impaired
children and children with autism spectrum
disorders, insights were gained into a range
of specific features indicating altered and
delayed development of theory of mind
in both populations. The results indicate
the effectiveness of programs designed to
promote theory of mind in both groups of
children. However, similar programs haven’t
been established in Serbia. In conclusion,
despite the developmental specificities of
theory of mind, it exists and maintains a
developmental trend. For this reason, further
investigation is necessary to explore the
possibility of creating similar programs in our
region aimed at the population of hearingimpaired

and autism spectrum disorder
children to promote social interactions
through the foundation of theory of mind.
PB  - Univerzitet u Beogradu – Fakultet za specijalnu edukaciju i rehabilitaciju University of Belgrade – Faculty of Special Education and Rehabilitation
C3  - Национални научни скуп „Интервенције у раном детињству и предшколству” Београд, 22. децембар 2023. Зборник радова
T1  - Специфичности теорије ума деце оштећеног слуха и деце са поремећајем из спектра аутизма
T1  - Specifics of the theory of mind in hearing-impaired children and  children with autism spectrum  disorder
EP  - 149
SP  - 141
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rfasper_5391
ER  - 

@conference{
author = "Rojek Zakić, Dajana and Bjelić, Marija and Đoković, Sanja and Kovačević, Tamara",
year = "2023",
abstract = "Теорија ума односи се на способност приписивања менталних стања себи и другима
у
циљу
управљања
понашањем
и
његовом
предвиђању,
које
лежи
у
основи

социјалних
интеракција.

Циљ
рада
је
био
да
прикаже
сличности
и
разлике
теорије
ума
код
деце
оштећеног

слуха

и деце са поремећајем из спектра аутизма. Узимање у обзир наведених
карактеристика, веома је значајно за осмишљавање интервенционих програма

намењених за превладавање тешкоћа и подстицање развоја теорије ума.
Њихово формирање и примена допринело би побољшању свакодневних социјалних
интеракција код обе популације деце. Прегледом литературе и анализом резултата
постојећих
истраживања
о

развоју
теорије
ума
код
деце
оштећеног
слуха
и
деце
са
поремећајем
из
спектра
аутизма,
стиче
се
увид
у
низ
специфичности
које
указују
на
измењени
и
одложени
развој
теорије
ума
код
обе
популације.

Резултати
указују
на
делотворност
програма
намењених
подстицању
теорије

ума

обе групе деце, али упркос томе слични програми нису формирани на
територији Србије. Закључује се да упркос развојним специфичностима теорије
ума, она постоји, задржава развојну тенденцију, те ју је из наведених разлога неопходно
подробније
испитивати
ради
могућности
формирања
сличних
програма

на

нашим просторима намењених популацији деце оштећеног слуха и деци са
поремећајем из спектра аутизма ради подстицања социјалних интеракција посредством
теорије
ума
на
којој
оне
почивају., Theory of mind refers to the ability to
attribute mental states to oneself and others
in order to manage and predict behavior,
which underlies social interactions. The
aim of this paper was to illustrate the
similarities and differences in theory of mind in hearing-impaired children and children
with autism spectrum disorders. This was
done with the intention of developing a
program that, taking into account the
mentioned characteristics, would contribute
to the improvement of everyday social
interactions through the implementation of
interventions to overcome difficulties and
promote the development of theory of mind 
in both populations of children, based on the 
principles of inclusive practices. By reviewing
the literature and analyzing the results
of existing research on the development
of theory of mind in hearing-impaired
children and children with autism spectrum
disorders, insights were gained into a range
of specific features indicating altered and
delayed development of theory of mind
in both populations. The results indicate
the effectiveness of programs designed to
promote theory of mind in both groups of
children. However, similar programs haven’t
been established in Serbia. In conclusion,
despite the developmental specificities of
theory of mind, it exists and maintains a
developmental trend. For this reason, further
investigation is necessary to explore the
possibility of creating similar programs in our
region aimed at the population of hearingimpaired

and autism spectrum disorder
children to promote social interactions
through the foundation of theory of mind.",
publisher = "Univerzitet u Beogradu – Fakultet za specijalnu edukaciju i rehabilitaciju University of Belgrade – Faculty of Special Education and Rehabilitation",
journal = "Национални научни скуп „Интервенције у раном детињству и предшколству” Београд, 22. децембар 2023. Зборник радова",
title = "Специфичности теорије ума деце оштећеног слуха и деце са поремећајем из спектра аутизма, Specifics of the theory of mind in hearing-impaired children and  children with autism spectrum  disorder",
pages = "149-141",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rfasper_5391"
}

Rojek Zakić, D., Bjelić, M., Đoković, S.,& Kovačević, T.. (2023). Специфичности теорије ума деце оштећеног слуха и деце са поремећајем из спектра аутизма. in Национални научни скуп „Интервенције у раном детињству и предшколству” Београд, 22. децембар 2023. Зборник радова
Univerzitet u Beogradu – Fakultet za specijalnu edukaciju i rehabilitaciju University of Belgrade – Faculty of Special Education and Rehabilitation., 141-149.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rfasper_5391

Rojek Zakić D, Bjelić M, Đoković S, Kovačević T. Специфичности теорије ума деце оштећеног слуха и деце са поремећајем из спектра аутизма. in Национални научни скуп „Интервенције у раном детињству и предшколству” Београд, 22. децембар 2023. Зборник радова. 2023;:141-149.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rfasper_5391 .

Rojek Zakić, Dajana, Bjelić, Marija, Đoković, Sanja, Kovačević, Tamara, "Специфичности теорије ума деце оштећеног слуха и деце са поремећајем из спектра аутизма" in Национални научни скуп „Интервенције у раном детињству и предшколству” Београд, 22. децембар 2023. Зборник радова (2023):141-149,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rfasper_5391 .

TY  - CONF
AU  - Isakovic, Ljubica
AU  - Šešum, Mia
AU  - Kovačević Tamara
PY  - 2020
UR  - http://www.icf.fasper.bg.ac.rs/zbornici/20200914_1-Tematski-zbornik-Surdo-2020.pdf
UR  - http://rfasper.fasper.bg.ac.rs/handle/123456789/3489
AB  - Kako ćemo funkcionisati u svakodnevnim aktivnostima, ostvari-
vati svoje potrebe i sticati znanja u velikoj meri zavisi od veština
komunikacije i sposobnosti uspostavljanja adekvatnih socijalnih kon-
takata. Barijere u komunikaciji koje su kod gluvih i nagluvih osoba pri-
sutne, neminovno dovode do nedovoljnog ili neadekvatnog razumevanja
društvenih događanja i pravila. Sfera socijalnog ponašanja kod gluvih
i nagluvih osoba može biti veoma narušena.
Cilj ovog rada je da prikaže specifičnosti razvoja komunikativnih
i socijalnih veština kod gluve i nagluve dece, od najranijeg uzrasta,
preko predškolskog, pa sve do sfere obrazovanja.
Komunikativne i socijalne veštine gluvih i nagluvih učenika zavi-
se od različitih faktora i uslova koji ih okružuju. One su preduslov us-
pešne socijalne inkluzije i uključivanja u društvo. Trebalo bi istaći
značaj razvoja rane komunikacije koja se odvija u porodici, kao prvog pre-
duslova za razvoj socijalnih veština. Faktori kao što su: podsticaj-
no okruženje, adekvatni vizuelni i akustički stimulusi, rad rehabili-
tatora, nastavnika u redovnim školama i defektologa, zatim rad na
ranom razvoju govora i jezika, prisutnost tumača/interpretatora za
znakovni jezik, mogu pozitivno uticati na razvoj socijalnih veština
i odnosa sa vršnjacima koji čuju.
AB  - How we are going to function in everyday activities, meet our needs and
gain knowledge depends to a large degree on our communication skills
and ability to establish adequate social contacts. Communication barriers
which deaf and hard-of-hearing persons have, inevitably lead to insufficient
or inadequate understanding of social events and rules. The sphere of social
behaviour can be very much impaired in deaf and hard-of-hearing persons.
The aim of this paper is to show the specificities of the development of
communication and social skills in deaf and hard-of-hearing children, from
their earliest age, through their preschool age, up to the sphere of their
education.
The communication and social skills of the deaf and hard-of-hearing
students depend on the different factors that surround them. They are a
prerequisite for successful social inclusion and being included in the society. We
should emphasize the importance of the development of early communication,
that takes place within the family, as the first prerequisite for the development
of social skills. Factors such as a supportive environment, adequate visual
and acoustic stimuli, the work of rehabilitators, regular school teachers and
special education teachers, and then working on the early development of
speech and language influence their development greatly. Early adoption of
sign language, bilingual education which has been more and more prevalent
in the world, as well as the presence of sign language interpreters in regular
institutions – schools, can positively influence the development of social skills
in deaf and hard-of-hearing persons and their relationships with their hearing
peers.
PB  - Univerzitet u Beogradu - Fakultet za specijalnu edukaciju i rehabilitaciju
C3  - Specifičnost oštećenja sluha – nove tendencije tematski zbornik radova
T1  - Komunikativne i socijalne veštine gluve i nagluve dece
T1  - Communication and social skills of deaf and
Hard-of-hearing children
EP  - 218
SP  - 203
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rfasper_3489
ER  - 

@conference{
author = "Isakovic, Ljubica and Šešum, Mia and Kovačević Tamara",
year = "2020",
abstract = "Kako ćemo funkcionisati u svakodnevnim aktivnostima, ostvari-
vati svoje potrebe i sticati znanja u velikoj meri zavisi od veština
komunikacije i sposobnosti uspostavljanja adekvatnih socijalnih kon-
takata. Barijere u komunikaciji koje su kod gluvih i nagluvih osoba pri-
sutne, neminovno dovode do nedovoljnog ili neadekvatnog razumevanja
društvenih događanja i pravila. Sfera socijalnog ponašanja kod gluvih
i nagluvih osoba može biti veoma narušena.
Cilj ovog rada je da prikaže specifičnosti razvoja komunikativnih
i socijalnih veština kod gluve i nagluve dece, od najranijeg uzrasta,
preko predškolskog, pa sve do sfere obrazovanja.
Komunikativne i socijalne veštine gluvih i nagluvih učenika zavi-
se od različitih faktora i uslova koji ih okružuju. One su preduslov us-
pešne socijalne inkluzije i uključivanja u društvo. Trebalo bi istaći
značaj razvoja rane komunikacije koja se odvija u porodici, kao prvog pre-
duslova za razvoj socijalnih veština. Faktori kao što su: podsticaj-
no okruženje, adekvatni vizuelni i akustički stimulusi, rad rehabili-
tatora, nastavnika u redovnim školama i defektologa, zatim rad na
ranom razvoju govora i jezika, prisutnost tumača/interpretatora za
znakovni jezik, mogu pozitivno uticati na razvoj socijalnih veština
i odnosa sa vršnjacima koji čuju., How we are going to function in everyday activities, meet our needs and
gain knowledge depends to a large degree on our communication skills
and ability to establish adequate social contacts. Communication barriers
which deaf and hard-of-hearing persons have, inevitably lead to insufficient
or inadequate understanding of social events and rules. The sphere of social
behaviour can be very much impaired in deaf and hard-of-hearing persons.
The aim of this paper is to show the specificities of the development of
communication and social skills in deaf and hard-of-hearing children, from
their earliest age, through their preschool age, up to the sphere of their
education.
The communication and social skills of the deaf and hard-of-hearing
students depend on the different factors that surround them. They are a
prerequisite for successful social inclusion and being included in the society. We
should emphasize the importance of the development of early communication,
that takes place within the family, as the first prerequisite for the development
of social skills. Factors such as a supportive environment, adequate visual
and acoustic stimuli, the work of rehabilitators, regular school teachers and
special education teachers, and then working on the early development of
speech and language influence their development greatly. Early adoption of
sign language, bilingual education which has been more and more prevalent
in the world, as well as the presence of sign language interpreters in regular
institutions – schools, can positively influence the development of social skills
in deaf and hard-of-hearing persons and their relationships with their hearing
peers.",
publisher = "Univerzitet u Beogradu - Fakultet za specijalnu edukaciju i rehabilitaciju",
journal = "Specifičnost oštećenja sluha – nove tendencije tematski zbornik radova",
title = "Komunikativne i socijalne veštine gluve i nagluve dece, Communication and social skills of deaf and
Hard-of-hearing children",
pages = "218-203",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rfasper_3489"
}

Isakovic, L., Šešum, M.,& Kovačević Tamara. (2020). Komunikativne i socijalne veštine gluve i nagluve dece. in Specifičnost oštećenja sluha – nove tendencije tematski zbornik radova
Univerzitet u Beogradu - Fakultet za specijalnu edukaciju i rehabilitaciju., 203-218.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rfasper_3489

Isakovic L, Šešum M, Kovačević Tamara. Komunikativne i socijalne veštine gluve i nagluve dece. in Specifičnost oštećenja sluha – nove tendencije tematski zbornik radova. 2020;:203-218.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rfasper_3489 .

Isakovic, Ljubica, Šešum, Mia, Kovačević Tamara, "Komunikativne i socijalne veštine gluve i nagluve dece" in Specifičnost oštećenja sluha – nove tendencije tematski zbornik radova (2020):203-218,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rfasper_3489 .

TY  - JOUR
AU  - Kovačević, Tamara
AU  - Isaković, Ljubica
AU  - Dimić, Nadežda
PY  - 2010
UR  - http://rfasper.fasper.bg.ac.rs/handle/123456789/394
AB  - First words, monosyllabic sentences and simple concepts are formed during the preschool period. Play is the basic modus used in working with preschool children. It has a cognitive role in deaf and hard of hearing children of preschool-age. A child plays whilst learning and learns while playing. Play refers to the correlation of program contents from all areas of educational work in preschool groups. Deaf and hard of hearing children of preschool age acquire concepts by directly observing objects and apparitions. Hearing impaired children learn to observe things, notice changes which occur, analyze, compare and find differences and likes, remember the properties and quality of objects and use them as part of their play. Through play, a hearing impaired child practices articulation and discrimination of voices, words, develops sentences and continually enriches his or her vocabulary. With preschool-age children, it is necessary to implement all independent, guided and combined activities thru play in which the child is active, moving and has an opportunity to activate all of his or her senses in observations which the child needs to verbalize. With each new word a deaf child learns, he or she also learns the equivalent gesture/sign, which is used to signify that concept, thus building its sign vocabulary. The aim of our study was to examine the characteristics of sign language and verbal expression in deaf and hard of hearing children of preschool-age. The sample consisted of 10 children, which attend preschool groups at 'Radivoj Popovic' and 'Stefan Decanski' Schools. The instruments used in this study are: Test for Evaluating Lexical Dexterity (Dimitrijevic, Djordjevic) and stimulative picture titled 'Spring'. The development of sign language in deaf and hard of hearing preschool-age children is accompanied by the development of verbal speech. A deficiency was observed in the sign language and verbal expression from the aspect of the scope of vocabulary, lexical dexterity and acquisition of sentences.
AB  - Na predškolskom uzrastu formiraju se prve reči, jednosložne rečenice i jednostavniji pojmovi. Osnovni oblik rada pa ovom uzrastu je igra. Ona, kod gluve i nagluve dece predškolskog uzrasta, ima saznajno značenje Dete se igra učeći a uči igrajući se. Igra upućuje na korelaciju programskih sadržaja iz svih oblasti vaspitno-obrazovnog rada u predškolskim grupama. Gluva i nagluva deca predškolskog uzrasta stiču pojmove neposrednim posmatranjem predmeta i pojava. Ona uče da posmatraju stvari, da opažaju promene koje se dešavaju, analiziraju, upoređuju, nalaze zajedničko i različito, pamte svojstva i kvalitete predmeta i koriste ih u igri. Slušno oštećeno dete, igrajući se, vežba artikulaciju i diskriminaciju glasova, reči, razvija rečenicu i stalno bogati svoj rečnik. Sa decom predškolskog uzrasta, neophodno je sve samostalne, usmerene i kombinovane aktivnosti, izvoditi u igrama u kojima je dete aktivno, kreće se i aktivira čula u opažanju koja treba da verbalizuje. Učeći svaku novu reč gluvo dete uči i njen gestovni znak, kojim označava taj pojam, čime bogati svoj znakovni rečnik. Cilj našeg istraživanja bio je ispitati specifičnosti znakovnog i govornog jezičkog izraza kod gluve i nagluve dece predškolskog uzrasta. Uzorak je činilo 10 dece koja pohađaju predškolske grupe u školama 'Radivoj Popović' i 'Stefan Dečanski'. Instrumenti korišćeni u ovom istraživanju su: Test za ispitivanje leksičke spremnosti (Dimitrijević, Đorđević) i stimulans slika pod nazivom Proleće. Razvoj znakovnog jezika kod gluve i nagluve dece predškolskog uzrasta je praćen razvojem usmenog govora. Uočena je deficitarnost znakovnom i govornom jezičkom izrazu u okviru obima rečnika, leksičke spremnosti i usvojenosti rečenice.
PB  - Univerzitet u Beogradu - Fakultet za specijalnu edukaciju i rehabilitaciju, Beograd
T2  - Beogradska defektološka škola
T1  - Deficiency in sign language and speech in deaf and hard of hearing preschool-age children
T1  - Deficitarnost u znakovnom jeziku i govornom izrazu kod gluve i nagluve dece predškolskog uzrasta
EP  - 38
IS  - 1
SP  - 23
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rfasper_394
ER  - 

@article{
author = "Kovačević, Tamara and Isaković, Ljubica and Dimić, Nadežda",
year = "2010",
abstract = "First words, monosyllabic sentences and simple concepts are formed during the preschool period. Play is the basic modus used in working with preschool children. It has a cognitive role in deaf and hard of hearing children of preschool-age. A child plays whilst learning and learns while playing. Play refers to the correlation of program contents from all areas of educational work in preschool groups. Deaf and hard of hearing children of preschool age acquire concepts by directly observing objects and apparitions. Hearing impaired children learn to observe things, notice changes which occur, analyze, compare and find differences and likes, remember the properties and quality of objects and use them as part of their play. Through play, a hearing impaired child practices articulation and discrimination of voices, words, develops sentences and continually enriches his or her vocabulary. With preschool-age children, it is necessary to implement all independent, guided and combined activities thru play in which the child is active, moving and has an opportunity to activate all of his or her senses in observations which the child needs to verbalize. With each new word a deaf child learns, he or she also learns the equivalent gesture/sign, which is used to signify that concept, thus building its sign vocabulary. The aim of our study was to examine the characteristics of sign language and verbal expression in deaf and hard of hearing children of preschool-age. The sample consisted of 10 children, which attend preschool groups at 'Radivoj Popovic' and 'Stefan Decanski' Schools. The instruments used in this study are: Test for Evaluating Lexical Dexterity (Dimitrijevic, Djordjevic) and stimulative picture titled 'Spring'. The development of sign language in deaf and hard of hearing preschool-age children is accompanied by the development of verbal speech. A deficiency was observed in the sign language and verbal expression from the aspect of the scope of vocabulary, lexical dexterity and acquisition of sentences., Na predškolskom uzrastu formiraju se prve reči, jednosložne rečenice i jednostavniji pojmovi. Osnovni oblik rada pa ovom uzrastu je igra. Ona, kod gluve i nagluve dece predškolskog uzrasta, ima saznajno značenje Dete se igra učeći a uči igrajući se. Igra upućuje na korelaciju programskih sadržaja iz svih oblasti vaspitno-obrazovnog rada u predškolskim grupama. Gluva i nagluva deca predškolskog uzrasta stiču pojmove neposrednim posmatranjem predmeta i pojava. Ona uče da posmatraju stvari, da opažaju promene koje se dešavaju, analiziraju, upoređuju, nalaze zajedničko i različito, pamte svojstva i kvalitete predmeta i koriste ih u igri. Slušno oštećeno dete, igrajući se, vežba artikulaciju i diskriminaciju glasova, reči, razvija rečenicu i stalno bogati svoj rečnik. Sa decom predškolskog uzrasta, neophodno je sve samostalne, usmerene i kombinovane aktivnosti, izvoditi u igrama u kojima je dete aktivno, kreće se i aktivira čula u opažanju koja treba da verbalizuje. Učeći svaku novu reč gluvo dete uči i njen gestovni znak, kojim označava taj pojam, čime bogati svoj znakovni rečnik. Cilj našeg istraživanja bio je ispitati specifičnosti znakovnog i govornog jezičkog izraza kod gluve i nagluve dece predškolskog uzrasta. Uzorak je činilo 10 dece koja pohađaju predškolske grupe u školama 'Radivoj Popović' i 'Stefan Dečanski'. Instrumenti korišćeni u ovom istraživanju su: Test za ispitivanje leksičke spremnosti (Dimitrijević, Đorđević) i stimulans slika pod nazivom Proleće. Razvoj znakovnog jezika kod gluve i nagluve dece predškolskog uzrasta je praćen razvojem usmenog govora. Uočena je deficitarnost znakovnom i govornom jezičkom izrazu u okviru obima rečnika, leksičke spremnosti i usvojenosti rečenice.",
publisher = "Univerzitet u Beogradu - Fakultet za specijalnu edukaciju i rehabilitaciju, Beograd",
journal = "Beogradska defektološka škola",
title = "Deficiency in sign language and speech in deaf and hard of hearing preschool-age children, Deficitarnost u znakovnom jeziku i govornom izrazu kod gluve i nagluve dece predškolskog uzrasta",
pages = "38-23",
number = "1",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rfasper_394"
}

Kovačević, T., Isaković, L.,& Dimić, N.. (2010). Deficiency in sign language and speech in deaf and hard of hearing preschool-age children. in Beogradska defektološka škola
Univerzitet u Beogradu - Fakultet za specijalnu edukaciju i rehabilitaciju, Beograd.(1), 23-38.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rfasper_394

Kovačević T, Isaković L, Dimić N. Deficiency in sign language and speech in deaf and hard of hearing preschool-age children. in Beogradska defektološka škola. 2010;(1):23-38.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rfasper_394 .

Kovačević, Tamara, Isaković, Ljubica, Dimić, Nadežda, "Deficiency in sign language and speech in deaf and hard of hearing preschool-age children" in Beogradska defektološka škola, no. 1 (2010):23-38,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rfasper_394 .