TY  - CONF
AU  - Kisić, Sara
AU  - Roknić, Ana
AU  - Dragović, Sandra
AU  - Đurić-Zdravković, Aleksandra
PY  - 2021
UR  - http://rfasper.fasper.bg.ac.rs/handle/123456789/3357
AB  - Termin socijalna kompetencija u literaturi se uglavnom koristi za označavanje
pozitivnih odnosa sa vršnjacima, iako među autorima ne postoji konsenzus oko
jedinstvenog značenja ove sintagme. Njome se najčešće podrazumevaju različite
socijalne, emocionalne i kognitivne veštine i ponašanja koja su neophodna za uspešnu
socijalnu adaptaciju i efikasnost u socijalnim interakcijama.
Cilj istraživanja je utvrđivanje nivoa socijalne kompetencije kod učenika s lakom
intelektualnom ometenošću (LIO). Uzorak istraživanja je činio 30 učenika sa LIO nižih
razreda osnovne škole. Kao instrument procene korišćeno je drugo izdanje Skale
socijalnog ponašanja u školi i to deo koji procenjuje socijalnu kompetenciju, a sastoji se
od tri supskale: Odnosi sa vršnjacima, Upravljanje sopstvenim ponašanjem i Akademsko
ponašanje.
Prema rezultatima na supskali Odnosi sa vršnjacima, 13,3% ispitanika s LIO
pripadaju nivou veoma rizičnih, iz čega zaključujemo da oni pokazuju značajan deficit pri
relaciji sa drugima, 20% pripada nivou rizičnih, a na prosečnom nivou se nalazi 56,7%
ispitanika. Na supskali Upravljanje ponašanjem 33,3% ispitanika pripada nivou visoko
funkcionalnih, 53,3% prosečnom nivou, 10% pripadaju nivou rizičnih, dok samo jedan
ispitanik (3,33%) pokazuje značajan deficit. Na supskali Akademsko ponašanje, 13,3%
ispitanika funkcioniše na visoko funkcionalnom nivou, najveći broj ispitanih pripada
nivou prosečnih, 20% ispitanika se nalazi u riziku, dok značajan deficit pokazuje samo
jedan ispitanik (3,3%). Kroz ukupan skor se zaključuje da najveći broj učenika s LIO
funkcioniše na nivou koji je tipičan za prosečne kriterijume, dok su na visoko
funkcionalnom nivou razvrstana samo četiri ispitanika (13,3%). Za ove ispitanike može
da se kaže da su dobro ovladali socijalnom kompetencijom, da su socijalno odgovorni i
da na adekvatan način ostvaruju i održavaju socijalne odnose. Osam ispitanika (26,7%)
pripada nivou rizičnih, tj. onih koji pokazuju različite blaže disfunkcionalnosti u okviru
socijalne kompetencije.
Dobijeni podaci poklapaju se s navodima Američke psihijatrijske asocijacije
vezanim za opis socijalne kompetencije osoba s LIO. Utvrđene disfunkcionalnosti na
koje rad ukazuje treba nužno tretirati ciljanim programima prevencije i programima
povećanja kvaliteta socijalne kompetencije.
Rad je nastao kao rezultat istraživanja na projektu „Kreiranje Protokola za
procenu edukativnih potencijala dece sa smetnjama u razvoju kao kriterijuma za izradu
individualnih obrazovnih programa” (179025), koji finansira Ministarstvo prosvete,
nauke i tehnološkog razvoja RS.
PB  - Društvo defektologa Srbije
C3  - Zbornik rezimea – „Stručno-naučna konferencija sa međunarodnim učešćem Dani defektologa Srbije”, Zlatibor, Srbija, 18–21.02.2021.
T1  - Nivoi socijalne kompetencije učenika s lakom intelektualnom ometenošću
SP  - 70
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rfasper_3357
ER  - 

@conference{
author = "Kisić, Sara and Roknić, Ana and Dragović, Sandra and Đurić-Zdravković, Aleksandra",
year = "2021",
abstract = "Termin socijalna kompetencija u literaturi se uglavnom koristi za označavanje
pozitivnih odnosa sa vršnjacima, iako među autorima ne postoji konsenzus oko
jedinstvenog značenja ove sintagme. Njome se najčešće podrazumevaju različite
socijalne, emocionalne i kognitivne veštine i ponašanja koja su neophodna za uspešnu
socijalnu adaptaciju i efikasnost u socijalnim interakcijama.
Cilj istraživanja je utvrđivanje nivoa socijalne kompetencije kod učenika s lakom
intelektualnom ometenošću (LIO). Uzorak istraživanja je činio 30 učenika sa LIO nižih
razreda osnovne škole. Kao instrument procene korišćeno je drugo izdanje Skale
socijalnog ponašanja u školi i to deo koji procenjuje socijalnu kompetenciju, a sastoji se
od tri supskale: Odnosi sa vršnjacima, Upravljanje sopstvenim ponašanjem i Akademsko
ponašanje.
Prema rezultatima na supskali Odnosi sa vršnjacima, 13,3% ispitanika s LIO
pripadaju nivou veoma rizičnih, iz čega zaključujemo da oni pokazuju značajan deficit pri
relaciji sa drugima, 20% pripada nivou rizičnih, a na prosečnom nivou se nalazi 56,7%
ispitanika. Na supskali Upravljanje ponašanjem 33,3% ispitanika pripada nivou visoko
funkcionalnih, 53,3% prosečnom nivou, 10% pripadaju nivou rizičnih, dok samo jedan
ispitanik (3,33%) pokazuje značajan deficit. Na supskali Akademsko ponašanje, 13,3%
ispitanika funkcioniše na visoko funkcionalnom nivou, najveći broj ispitanih pripada
nivou prosečnih, 20% ispitanika se nalazi u riziku, dok značajan deficit pokazuje samo
jedan ispitanik (3,3%). Kroz ukupan skor se zaključuje da najveći broj učenika s LIO
funkcioniše na nivou koji je tipičan za prosečne kriterijume, dok su na visoko
funkcionalnom nivou razvrstana samo četiri ispitanika (13,3%). Za ove ispitanike može
da se kaže da su dobro ovladali socijalnom kompetencijom, da su socijalno odgovorni i
da na adekvatan način ostvaruju i održavaju socijalne odnose. Osam ispitanika (26,7%)
pripada nivou rizičnih, tj. onih koji pokazuju različite blaže disfunkcionalnosti u okviru
socijalne kompetencije.
Dobijeni podaci poklapaju se s navodima Američke psihijatrijske asocijacije
vezanim za opis socijalne kompetencije osoba s LIO. Utvrđene disfunkcionalnosti na
koje rad ukazuje treba nužno tretirati ciljanim programima prevencije i programima
povećanja kvaliteta socijalne kompetencije.
Rad je nastao kao rezultat istraživanja na projektu „Kreiranje Protokola za
procenu edukativnih potencijala dece sa smetnjama u razvoju kao kriterijuma za izradu
individualnih obrazovnih programa” (179025), koji finansira Ministarstvo prosvete,
nauke i tehnološkog razvoja RS.",
publisher = "Društvo defektologa Srbije",
journal = "Zbornik rezimea – „Stručno-naučna konferencija sa međunarodnim učešćem Dani defektologa Srbije”, Zlatibor, Srbija, 18–21.02.2021.",
title = "Nivoi socijalne kompetencije učenika s lakom intelektualnom ometenošću",
pages = "70",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rfasper_3357"
}

Kisić, S., Roknić, A., Dragović, S.,& Đurić-Zdravković, A.. (2021). Nivoi socijalne kompetencije učenika s lakom intelektualnom ometenošću. in Zbornik rezimea – „Stručno-naučna konferencija sa međunarodnim učešćem Dani defektologa Srbije”, Zlatibor, Srbija, 18–21.02.2021.
Društvo defektologa Srbije., 70.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rfasper_3357

Kisić S, Roknić A, Dragović S, Đurić-Zdravković A. Nivoi socijalne kompetencije učenika s lakom intelektualnom ometenošću. in Zbornik rezimea – „Stručno-naučna konferencija sa međunarodnim učešćem Dani defektologa Srbije”, Zlatibor, Srbija, 18–21.02.2021.. 2021;:70.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rfasper_3357 .

Kisić, Sara, Roknić, Ana, Dragović, Sandra, Đurić-Zdravković, Aleksandra, "Nivoi socijalne kompetencije učenika s lakom intelektualnom ometenošću" in Zbornik rezimea – „Stručno-naučna konferencija sa međunarodnim učešćem Dani defektologa Srbije”, Zlatibor, Srbija, 18–21.02.2021. (2021):70,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rfasper_3357 .

TY  - CONF
AU  - Đurić-Zdravković, Aleksandra
AU  - Bokun, Aleksandra
AU  - Čelarević, Dragana
AU  - Dragović, Sandra
PY  - 2019
UR  - http://rfasper.fasper.bg.ac.rs/handle/123456789/3048
AB  - U Službenom glasniku Republike Srbije br. 74/2018 objavljen je novi
Pravilnik o bližim uputstvima za utvrđivanje prava na individualni obrazovni
plan, njegovu primenu i vrednovanje. Novi članovi Pravilnika podrazumevali su
potrebu za dopunom dosadašnje dokumentacije koja je činila sadržaj IOP-a. Ovaj
rad ima za cilj da prikaže mogućnost procene razvojnih sposobnosti
petogodišnjeg dečaka s dijagnozom F84.9 Nespecifikovani pervazivni poremećaj
razvoja (PDD-NOS) prema još uvek aktuelnoj ICD-10. Objavljivanjem
dijagnostičkog priručnika DSM-V, navedena dijagnostička kategorija integriše
se sa srodnom simptomatologijom u Poremećaj iz spektra autizma. Rezultati
procene sposobnosti dečaka koja je izvršena uz pomoć Battelle Developmental
Inventory 2nd Edition (Newborg, 2005), uvršteni su u Pedagoški profil u kojem
su utvrđena područja u kojima je potrebna dodatna podrška i u Plan mera
individualizacije. Navedeni instrument testira pet razvojnih domena
utvrđujući jake strane i potrebe u socijalnom, adaptivnom, motoričkom,
komunikacijskom i kognitivnom skupu veština. Za potrebe ovog rada biće
navedeni samo neki rezultati procene pretočeni u odgovarajuće segmente obavezne
dokumentacije, kao primeri. U okviru socijalnog razvoja detektovano je da
samostalni socijalni kontakt dečak češće ostvaruje sa odraslima, nego sa decom
iz grupe. U okviru podrške, predlaže se da se socijalni kontakt sa vršnjacima
podstiče uz strukturisanu igru i dečakove preferentne aktivnosti, zbog lakše
obrade tranzicija između starih i novih signala. Procena govora i komunikacije
detektuje da dečak koristi jednostavne rečenice sastavljene od subjekta i
predikata, a u polju podrške planira se podsticanje pravilnog naglašavanja
slogova u rečima, uz uvođenje predloga u ekspresivni govor. Planiranom
procenom i merama podrške moguće je sa velikom sigurnošću utvrditi spremnost
dečaka za nastavak školovanja u redovnom sistemu i potrebu za dodatnim
obrazovnim uslugama.
PB  - Društvo defektologa Srbije
C3  - Zbornik rezimea sa stručno-naučne konferencije Dani defektologa Srbije
T1  - Procena razvojnih sposobnosti i podrška dečaku sa PDD-NOS
EP  - 71
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rfasper_3048
ER  - 

@conference{
author = "Đurić-Zdravković, Aleksandra and Bokun, Aleksandra and Čelarević, Dragana and Dragović, Sandra",
year = "2019",
abstract = "U Službenom glasniku Republike Srbije br. 74/2018 objavljen je novi
Pravilnik o bližim uputstvima za utvrđivanje prava na individualni obrazovni
plan, njegovu primenu i vrednovanje. Novi članovi Pravilnika podrazumevali su
potrebu za dopunom dosadašnje dokumentacije koja je činila sadržaj IOP-a. Ovaj
rad ima za cilj da prikaže mogućnost procene razvojnih sposobnosti
petogodišnjeg dečaka s dijagnozom F84.9 Nespecifikovani pervazivni poremećaj
razvoja (PDD-NOS) prema još uvek aktuelnoj ICD-10. Objavljivanjem
dijagnostičkog priručnika DSM-V, navedena dijagnostička kategorija integriše
se sa srodnom simptomatologijom u Poremećaj iz spektra autizma. Rezultati
procene sposobnosti dečaka koja je izvršena uz pomoć Battelle Developmental
Inventory 2nd Edition (Newborg, 2005), uvršteni su u Pedagoški profil u kojem
su utvrđena područja u kojima je potrebna dodatna podrška i u Plan mera
individualizacije. Navedeni instrument testira pet razvojnih domena
utvrđujući jake strane i potrebe u socijalnom, adaptivnom, motoričkom,
komunikacijskom i kognitivnom skupu veština. Za potrebe ovog rada biće
navedeni samo neki rezultati procene pretočeni u odgovarajuće segmente obavezne
dokumentacije, kao primeri. U okviru socijalnog razvoja detektovano je da
samostalni socijalni kontakt dečak češće ostvaruje sa odraslima, nego sa decom
iz grupe. U okviru podrške, predlaže se da se socijalni kontakt sa vršnjacima
podstiče uz strukturisanu igru i dečakove preferentne aktivnosti, zbog lakše
obrade tranzicija između starih i novih signala. Procena govora i komunikacije
detektuje da dečak koristi jednostavne rečenice sastavljene od subjekta i
predikata, a u polju podrške planira se podsticanje pravilnog naglašavanja
slogova u rečima, uz uvođenje predloga u ekspresivni govor. Planiranom
procenom i merama podrške moguće je sa velikom sigurnošću utvrditi spremnost
dečaka za nastavak školovanja u redovnom sistemu i potrebu za dodatnim
obrazovnim uslugama.",
publisher = "Društvo defektologa Srbije",
journal = "Zbornik rezimea sa stručno-naučne konferencije Dani defektologa Srbije",
title = "Procena razvojnih sposobnosti i podrška dečaku sa PDD-NOS",
pages = "71",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rfasper_3048"
}

Đurić-Zdravković, A., Bokun, A., Čelarević, D.,& Dragović, S.. (2019). Procena razvojnih sposobnosti i podrška dečaku sa PDD-NOS. in Zbornik rezimea sa stručno-naučne konferencije Dani defektologa Srbije
Društvo defektologa Srbije..
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rfasper_3048

Đurić-Zdravković A, Bokun A, Čelarević D, Dragović S. Procena razvojnih sposobnosti i podrška dečaku sa PDD-NOS. in Zbornik rezimea sa stručno-naučne konferencije Dani defektologa Srbije. 2019;:null-71.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rfasper_3048 .

Đurić-Zdravković, Aleksandra, Bokun, Aleksandra, Čelarević, Dragana, Dragović, Sandra, "Procena razvojnih sposobnosti i podrška dečaku sa PDD-NOS" in Zbornik rezimea sa stručno-naučne konferencije Dani defektologa Srbije (2019),
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rfasper_3048 .

TY  - THES
AU  - Dragović, Sandra
PY  - 2018
UR  - http://rfasper.fasper.bg.ac.rs/handle/123456789/4601
AB  - Развојем моторичких способности дете упознаје и истражује своје окружење, стиче могућност да постане самостално, као и да релативно независно задовољава своје потребе.
Развој грубе моторике обухвата вештине које захтевају координацију великих мишићних група тела, као што су руке, ноге и труп, а развој фине моторике везан је за координацију малих мишићних група, као што су покрети шака, прстију и лица.
Циљ истраживања био је да се утврди ниво развоја способности грубе и фине моторике деце с тешкоћама у менталном развоју предшколског узраста, којa су на породичном и ванпородичном смештају, као и ниво развоја ових способности у односу на пол и календарски узраст. Узорак је обухватао 30-оро испитаника с тешкоћама у менталном узрасту, уједначених по врсти смештаја, од рођења до шест година старости. За процену је примењен Denver II развојни скрининг тест, и то суптестови овог теста за процену грубих и финих моторичких функција.
Истраживањем је утврђено да испитаници са вишим нивоом развоја грубе моторике, имају и виши ниво развоја фине моторике. Добијена корелација нивоа развоја грубе моторике са нивоом развоја фине моторике код деце с тешкоћама у менталном развоју предшколског узраста је висока и статистички значајна на нивоу p˂0,001. У односу на тип смештаја, није утврђена статистички значајна разлика у нивоима развоја грубе и фине моторике код испитаника који одрастају на породичном и ванпородичном смештају. Резултатима истраживања утврђено је да не постоји статистички значајна разлика у нивоу развоја моторичких способности у односу на пол испитаника. Осим тога, није добијена статистички значајна разлика ни у нивоима развоја грубе и фине моторике у односу на календарски узраст испитаника.
AB  - By developing motor skills the child meets and explores his environment, gets the opportunity to become independent, and to relatively independently meet its needs. The development of gross motor abilities includes skills that require the coordination of large muscle groups of the body, such as arms, legs and torso, and the development of fine motor abilities is related with the coordination of small muscle groups, such as the movements of the hands, fingers and face.
The aim of this research was to determine the level of development of gross and fine motor abilities in pre-school children with intellectual disability, who reside with family or in an institution, as well as the level of acquisition of these abilities in relation to gender and calendar age.  The sample consisted of 30 participants uniformed by type of accommodation, from zero to six years of age, with intellectual disability. For assessment, the Denver II development screening test was applied, and his subtests for the evaluation of gross and fine motor functions.
The research found that participants with a higher level of gross motor development, have a higher level of fine motor development. This corelation in case of pre-school children with intellectual disability is high and statistically significant at the level of p˂0.001. Compared to the type of accommodation, there was no statistically significant difference in the level of gross and fine motor development among participants who grew up in family and the one who grew up in institution. Gender of the participants didn’t have significant impact of the results, as well. The age of the participants also didn’t have statistically significant impact on the gross and fine motor development level.
T1  - Motorički razvoj dece s teškoćama u mentalnom razvoju predškolskog uzrasta
EP  - 65
SP  - 5
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rfasper_4601
ER  - 

@mastersthesis{
author = "Dragović, Sandra",
year = "2018",
abstract = "Развојем моторичких способности дете упознаје и истражује своје окружење, стиче могућност да постане самостално, као и да релативно независно задовољава своје потребе.
Развој грубе моторике обухвата вештине које захтевају координацију великих мишићних група тела, као што су руке, ноге и труп, а развој фине моторике везан је за координацију малих мишићних група, као што су покрети шака, прстију и лица.
Циљ истраживања био је да се утврди ниво развоја способности грубе и фине моторике деце с тешкоћама у менталном развоју предшколског узраста, којa су на породичном и ванпородичном смештају, као и ниво развоја ових способности у односу на пол и календарски узраст. Узорак је обухватао 30-оро испитаника с тешкоћама у менталном узрасту, уједначених по врсти смештаја, од рођења до шест година старости. За процену је примењен Denver II развојни скрининг тест, и то суптестови овог теста за процену грубих и финих моторичких функција.
Истраживањем је утврђено да испитаници са вишим нивоом развоја грубе моторике, имају и виши ниво развоја фине моторике. Добијена корелација нивоа развоја грубе моторике са нивоом развоја фине моторике код деце с тешкоћама у менталном развоју предшколског узраста је висока и статистички значајна на нивоу p˂0,001. У односу на тип смештаја, није утврђена статистички значајна разлика у нивоима развоја грубе и фине моторике код испитаника који одрастају на породичном и ванпородичном смештају. Резултатима истраживања утврђено је да не постоји статистички значајна разлика у нивоу развоја моторичких способности у односу на пол испитаника. Осим тога, није добијена статистички значајна разлика ни у нивоима развоја грубе и фине моторике у односу на календарски узраст испитаника., By developing motor skills the child meets and explores his environment, gets the opportunity to become independent, and to relatively independently meet its needs. The development of gross motor abilities includes skills that require the coordination of large muscle groups of the body, such as arms, legs and torso, and the development of fine motor abilities is related with the coordination of small muscle groups, such as the movements of the hands, fingers and face.
The aim of this research was to determine the level of development of gross and fine motor abilities in pre-school children with intellectual disability, who reside with family or in an institution, as well as the level of acquisition of these abilities in relation to gender and calendar age.  The sample consisted of 30 participants uniformed by type of accommodation, from zero to six years of age, with intellectual disability. For assessment, the Denver II development screening test was applied, and his subtests for the evaluation of gross and fine motor functions.
The research found that participants with a higher level of gross motor development, have a higher level of fine motor development. This corelation in case of pre-school children with intellectual disability is high and statistically significant at the level of p˂0.001. Compared to the type of accommodation, there was no statistically significant difference in the level of gross and fine motor development among participants who grew up in family and the one who grew up in institution. Gender of the participants didn’t have significant impact of the results, as well. The age of the participants also didn’t have statistically significant impact on the gross and fine motor development level.",
title = "Motorički razvoj dece s teškoćama u mentalnom razvoju predškolskog uzrasta",
pages = "65-5",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rfasper_4601"
}

Dragović, S.. (2018). Motorički razvoj dece s teškoćama u mentalnom razvoju predškolskog uzrasta. , 5-65.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rfasper_4601

Dragović S. Motorički razvoj dece s teškoćama u mentalnom razvoju predškolskog uzrasta. 2018;:5-65.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rfasper_4601 .

Dragović, Sandra, "Motorički razvoj dece s teškoćama u mentalnom razvoju predškolskog uzrasta" (2018):5-65,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rfasper_4601 .