TY  - CONF
AU  - Kaljača, Svetlana
AU  - Dučić, Bojan
AU  - Radnović, Suzana
PY  - 2021
UR  - http://rfasper.fasper.bg.ac.rs/handle/123456789/3833
AB  - Uvod: Slika o sebi jeste odraz samovrednovanja ličnih kompetencija u različi- tim životnim domenima. Socijalne interakcije sa drugim značajnim osobama i evaluacija vlastitog ponašanja u svakodnevnoj životnoj sredini određuju kva- litet stečenog  životnog  iskustva  osobe,  na  osnovu  koga se razvijaju različiti atributi slike o sebi. Rezultati studija o kvalitetu, trajektoriji i činiocima razvoja self-koncepta osoba sa intelektualnom ometnošću nisu konzistentni.
Cilj: Cilj ovog istraživanja je utvrđivanje korelacije između nivoa razvijenosti socijalnih veština i kvaliteta samopercipirane slike o sebi u tri domena (kogni- tivna i fizička kompetencija i socijalna prihvaćenost vršnjaka) kod učenika sa lakom intelektualnom ometenošću.
Metod: Uzorkom je obuhvaćen 31 ispitanik sa lakom intelektualnom ometno- šću, oba pola, kalendarskog uzrasta od 12 do 18 godina (AS=15,13; SD=1,73).
Samopercepcija kognitivne i fizičke kompetencije i vršnjačke prihvaćenosti je utvrđena primenom modifikovane verzije Slikovne skale procene kompetenci- je i socijalnog prihvatanja za decu. Nivo usvojenosti socijalnih veština utvrđen je upotrebom Sistema za procenu adaptivnog ponašanja, supskale Socijalne veštine (domeni Slobodno vreme i Socioadaptivne veštine).
Rezultati: Kompozitni skor usvojenih socijalnih veština i samopercipirane kognitivne kompetencije (r=0,635; p=0,000), fizičke kompetencije (r=0,668; p=0,000), kao i socijalne prihvaćenosti u vršnjačkoj grupi (r=0,394; p=0,028) statistički značajno, pozitivno i umereno koreliraju.
Zaključak: Stimulisanje razvoja socijalnih veština, bolja socijalna kompeten- cija, bogatija mreža socijalnih odnosa i pozitivno socijalno iskustvo učenika sa lakom intelektualnom ometnošću bi mogli da budu značajni činioci razvoja bolje slike o sebi. Mehanizme i značajnost uticaja socijalnih veština na samo- vrednovanje različitih tipova kompetencija i socijalne pozicije bi trebalo utvr- diti u budućim istraživanjima.
AB  - Introduction: Self-image is a reflection of self-evaluation of personal competencies in different life domains. Social interactions with significant others and evaluation of one’s own behavior in daily living environment determine the quality of a person’s acquired life experience, based on which different attributes of self-image develop. The results of studies on the quality, trajectory and factors of the self-concept development of people with intellectual disability are not consistent.
Aim: The aim of this research was to determine the correlation between the level of development of social skills and the quality of self-perceived self-image in three domains (cognitive and physical competence and peer acceptance) in students with mild intellectual disability.
Method: The sample included 31 participants with mild intellectual disability, of both genders, 12 to 18 years of age (M=15.13; SD=1.73). Self-perception of cognitive competence, physical competence and peer acceptance was assessed using a modified version of the Pictorial Scale of Perceived Competence and Social Acceptance for Young Children. The level of adoption of social skills was assessed using the Adaptive Behavior Assessment System II, subscale Social Skills (domains Leisure time and Social Adaptive skills).
Results: Composite score of acquired social skills and self-perceived cognitive competence (r=.635; p=.000), physical competence (r=.668; p=.000), as well as social acceptance in the peer group (r=.394; p=.028) are statistically significant, positively and moderately correlated.
Conclusion: Stimulating the development of social skills, better social competence, richer network of social relations and a positive social experience of students with mild intellectual disability could be important factors in developing a better self-image. The mechanisms and significance of the influence of social skills on the self-evaluation of different types of competencies and social position should be determined in future research.
PB  - Univerzitet u Beogradu – Fakultet za specijalnu edukaciju i rehabilitaciju / University of Belgrade – Faculty of Special Education and Rehabilitation Publishing Center of the Faculty
C3  - Zbornik radova - 11. Međunarodni naučni skup „Specijalna edukacija i rehabilitacija danas“, Beograd, Srbija, 29–30.10.2021.
T1  - Povezanost socijalnih veština, profila samopercipirane kompetentnosti i vršnjačke prihvaćenosti kod učenika sa lakom intelektualnom ometenošću
T1  - Relationship between social skills and profiles of self-percepted competence and peer acceptance in students with mild intellectual disability
EP  - 431
SP  - 425
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rfasper_3833
ER  - 

@conference{
author = "Kaljača, Svetlana and Dučić, Bojan and Radnović, Suzana",
year = "2021",
abstract = "Uvod: Slika o sebi jeste odraz samovrednovanja ličnih kompetencija u različi- tim životnim domenima. Socijalne interakcije sa drugim značajnim osobama i evaluacija vlastitog ponašanja u svakodnevnoj životnoj sredini određuju kva- litet stečenog  životnog  iskustva  osobe,  na  osnovu  koga se razvijaju različiti atributi slike o sebi. Rezultati studija o kvalitetu, trajektoriji i činiocima razvoja self-koncepta osoba sa intelektualnom ometnošću nisu konzistentni.
Cilj: Cilj ovog istraživanja je utvrđivanje korelacije između nivoa razvijenosti socijalnih veština i kvaliteta samopercipirane slike o sebi u tri domena (kogni- tivna i fizička kompetencija i socijalna prihvaćenost vršnjaka) kod učenika sa lakom intelektualnom ometenošću.
Metod: Uzorkom je obuhvaćen 31 ispitanik sa lakom intelektualnom ometno- šću, oba pola, kalendarskog uzrasta od 12 do 18 godina (AS=15,13; SD=1,73).
Samopercepcija kognitivne i fizičke kompetencije i vršnjačke prihvaćenosti je utvrđena primenom modifikovane verzije Slikovne skale procene kompetenci- je i socijalnog prihvatanja za decu. Nivo usvojenosti socijalnih veština utvrđen je upotrebom Sistema za procenu adaptivnog ponašanja, supskale Socijalne veštine (domeni Slobodno vreme i Socioadaptivne veštine).
Rezultati: Kompozitni skor usvojenih socijalnih veština i samopercipirane kognitivne kompetencije (r=0,635; p=0,000), fizičke kompetencije (r=0,668; p=0,000), kao i socijalne prihvaćenosti u vršnjačkoj grupi (r=0,394; p=0,028) statistički značajno, pozitivno i umereno koreliraju.
Zaključak: Stimulisanje razvoja socijalnih veština, bolja socijalna kompeten- cija, bogatija mreža socijalnih odnosa i pozitivno socijalno iskustvo učenika sa lakom intelektualnom ometnošću bi mogli da budu značajni činioci razvoja bolje slike o sebi. Mehanizme i značajnost uticaja socijalnih veština na samo- vrednovanje različitih tipova kompetencija i socijalne pozicije bi trebalo utvr- diti u budućim istraživanjima., Introduction: Self-image is a reflection of self-evaluation of personal competencies in different life domains. Social interactions with significant others and evaluation of one’s own behavior in daily living environment determine the quality of a person’s acquired life experience, based on which different attributes of self-image develop. The results of studies on the quality, trajectory and factors of the self-concept development of people with intellectual disability are not consistent.
Aim: The aim of this research was to determine the correlation between the level of development of social skills and the quality of self-perceived self-image in three domains (cognitive and physical competence and peer acceptance) in students with mild intellectual disability.
Method: The sample included 31 participants with mild intellectual disability, of both genders, 12 to 18 years of age (M=15.13; SD=1.73). Self-perception of cognitive competence, physical competence and peer acceptance was assessed using a modified version of the Pictorial Scale of Perceived Competence and Social Acceptance for Young Children. The level of adoption of social skills was assessed using the Adaptive Behavior Assessment System II, subscale Social Skills (domains Leisure time and Social Adaptive skills).
Results: Composite score of acquired social skills and self-perceived cognitive competence (r=.635; p=.000), physical competence (r=.668; p=.000), as well as social acceptance in the peer group (r=.394; p=.028) are statistically significant, positively and moderately correlated.
Conclusion: Stimulating the development of social skills, better social competence, richer network of social relations and a positive social experience of students with mild intellectual disability could be important factors in developing a better self-image. The mechanisms and significance of the influence of social skills on the self-evaluation of different types of competencies and social position should be determined in future research.",
publisher = "Univerzitet u Beogradu – Fakultet za specijalnu edukaciju i rehabilitaciju / University of Belgrade – Faculty of Special Education and Rehabilitation Publishing Center of the Faculty",
journal = "Zbornik radova - 11. Međunarodni naučni skup „Specijalna edukacija i rehabilitacija danas“, Beograd, Srbija, 29–30.10.2021.",
title = "Povezanost socijalnih veština, profila samopercipirane kompetentnosti i vršnjačke prihvaćenosti kod učenika sa lakom intelektualnom ometenošću, Relationship between social skills and profiles of self-percepted competence and peer acceptance in students with mild intellectual disability",
pages = "431-425",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rfasper_3833"
}

Kaljača, S., Dučić, B.,& Radnović, S.. (2021). Povezanost socijalnih veština, profila samopercipirane kompetentnosti i vršnjačke prihvaćenosti kod učenika sa lakom intelektualnom ometenošću. in Zbornik radova - 11. Međunarodni naučni skup „Specijalna edukacija i rehabilitacija danas“, Beograd, Srbija, 29–30.10.2021.
Univerzitet u Beogradu – Fakultet za specijalnu edukaciju i rehabilitaciju / University of Belgrade – Faculty of Special Education and Rehabilitation Publishing Center of the Faculty., 425-431.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rfasper_3833

Kaljača S, Dučić B, Radnović S. Povezanost socijalnih veština, profila samopercipirane kompetentnosti i vršnjačke prihvaćenosti kod učenika sa lakom intelektualnom ometenošću. in Zbornik radova - 11. Međunarodni naučni skup „Specijalna edukacija i rehabilitacija danas“, Beograd, Srbija, 29–30.10.2021.. 2021;:425-431.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rfasper_3833 .

Kaljača, Svetlana, Dučić, Bojan, Radnović, Suzana, "Povezanost socijalnih veština, profila samopercipirane kompetentnosti i vršnjačke prihvaćenosti kod učenika sa lakom intelektualnom ometenošću" in Zbornik radova - 11. Međunarodni naučni skup „Specijalna edukacija i rehabilitacija danas“, Beograd, Srbija, 29–30.10.2021. (2021):425-431,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rfasper_3833 .

TY  - CONF
AU  - Kaljača, Svetlana
AU  - Dučić, Bojan
AU  - Radnović, Suzana
PY  - 2021
UR  - http://rfasper.fasper.bg.ac.rs/handle/123456789/3735
AB  - Uvod: Slika o sebi jeste odraz samovrednovanja ličnih kompetencija u različitim životnim domenima. Socijalne interakcije sa drugim značajnim osobama i evaluacija vlastitog ponašanja u svakodnevnoj životnoj sredini određuju kvalitet stečenog životnog iskustva osobe, na osnovu koga se razvijaju različiti atributi slike o sebi. Rezultati studija o kvalitetu, trajektoriji i činiocima razvoja self-koncepta osoba sa intelektualnom ometnošću nisu konzistentni.
Cilj: Cilj ovog istraživanja je utvrđivanje korelacije između nivoa razvijenosti socijalnih veština i kvaliteta samopercipirane slike o sebi u tri domena (kognitivna i fizička kompetencija i socijalna prihvaćenost vršnjaka) kod učenika sa lakom intelektualnom ometenošću.
Metod: Uzorkom je obuhvaćen 31 ispitanik sa lakom intelektualnom ometnošću, oba pola, kalendarskog uzrasta od 12 do 18 godina (AS=15,13; SD=1,73). Samopercepcija kognitivne i fizičke kompetencije i vršnjačke prihvaćenosti je utvrđena primenom modifikovane verzije Slikovne skale procene kompetencije i socijalnog prihvatanja za decu. Nivo usvojenosti socijalnih veština utvrđen je upotrebom Sistema za procenu adaptivnog ponašanja, supskale Socijalne veštine (domeni Slobodno vreme i Socioadaptivne veštine).
Rezultati: Kompozitni skor usvojenih socijalnih veština i samopercipirane kognitivne kompetencije (r=0,635; p=0,000), fizičke kompetencije (r=0,668; p=0,000), kao i socijalne prihvaćenosti u vršnjačkoj grupi (r=0,394; p=0,028) statistički značajno, pozitivno i umereno koreliraju.
Zaključak: Stimulisanje razvoja socijalnih veština, bolja socijalna kompetencija, bogatija mreža socijalnih odnosa i pozitivno socijalno iskustvo učenika sa lakom intelektualnom ometnošću bi mogli da budu značajni činioci razvoja bolje slike o sebi. Mehanizme i značajnost uticaja socijalnih veština na samovrednovanje različitih tipova kompetencija i socijalne pozicije bi trebalo utvrditi u budućim istraživanjima.
AB  - Introduction: Self-image is a reflection of self-evaluation of personal competencies in different life domains. Social interactions with significant others and evaluation of one’s own behavior in daily living environment determine the quality of a person’s acquired life experience, based on which different attributes of self-image develop. The results of studies on the quality, trajectory and factors of the self-concept development of people with intellectual disability are not consistent.
Aim: The aim of this research was to determine the correlation between the level of development of social skills and the quality of self-perceived self-image in three domains (cognitive and physical competence and peer acceptance) in students with mild intellectual disability.
Method: The sample included 31 participants with mild intellectual disability, of both genders, 12 to 18 years of age (M=15.13; SD=1.73).
Self-perception of cognitive competence, physical competence and peer acceptance was assessed using a modified version of the Pictorial Scale of Perceived Competence and Social Acceptance for Young Children. The level of adoption of social skills was assessed using the Adaptive Behavior Assessment System II, subscale Social Skills (domains Leisure time and Social Adaptive skills).
Results: Composite score of acquired social skills and self-perceived cognitive competence (r=.635; p=.000), physical competence (r=.668; p=.000), as well as social acceptance in the peer group (r=.394; p=.028) are statistically significant, positively and moderately correlated.
Conclusion: Stimulating the development of social skills, better social competence, richer network of social relations and a positive social experience of students with mild intellectual disability could be important factors in developing a better self-image. The mechanisms and significance of the influence of social skills on the self-evaluation of different types of competencies and social position should be determined in future research.
PB  - Univerzitet u Beogradu – Fakultet za specijalnu edukaciju i rehabilitaciju / University of Belgrade – Faculty of Special Education and Rehabilitation
C3  - Zbornik rezimea 11. Međunarodni naučni skup Specijalna edukacija i rehabilitacija danas Beograd, 29–30. oktobar 2021. godine
T1  - Povezanost socijalnih veština, profila samopercipirane kompetentnosti i vršnjačke prihvaćenosti kod učenika sa lakom intelektualnom ometenošću
T1  - Relationship between social skills and profiles of self-percepted competence and peer acceptance in students with mild intellectual disability
EP  - 161
SP  - 160
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rfasper_3735
ER  - 

@conference{
author = "Kaljača, Svetlana and Dučić, Bojan and Radnović, Suzana",
year = "2021",
abstract = "Uvod: Slika o sebi jeste odraz samovrednovanja ličnih kompetencija u različitim životnim domenima. Socijalne interakcije sa drugim značajnim osobama i evaluacija vlastitog ponašanja u svakodnevnoj životnoj sredini određuju kvalitet stečenog životnog iskustva osobe, na osnovu koga se razvijaju različiti atributi slike o sebi. Rezultati studija o kvalitetu, trajektoriji i činiocima razvoja self-koncepta osoba sa intelektualnom ometnošću nisu konzistentni.
Cilj: Cilj ovog istraživanja je utvrđivanje korelacije između nivoa razvijenosti socijalnih veština i kvaliteta samopercipirane slike o sebi u tri domena (kognitivna i fizička kompetencija i socijalna prihvaćenost vršnjaka) kod učenika sa lakom intelektualnom ometenošću.
Metod: Uzorkom je obuhvaćen 31 ispitanik sa lakom intelektualnom ometnošću, oba pola, kalendarskog uzrasta od 12 do 18 godina (AS=15,13; SD=1,73). Samopercepcija kognitivne i fizičke kompetencije i vršnjačke prihvaćenosti je utvrđena primenom modifikovane verzije Slikovne skale procene kompetencije i socijalnog prihvatanja za decu. Nivo usvojenosti socijalnih veština utvrđen je upotrebom Sistema za procenu adaptivnog ponašanja, supskale Socijalne veštine (domeni Slobodno vreme i Socioadaptivne veštine).
Rezultati: Kompozitni skor usvojenih socijalnih veština i samopercipirane kognitivne kompetencije (r=0,635; p=0,000), fizičke kompetencije (r=0,668; p=0,000), kao i socijalne prihvaćenosti u vršnjačkoj grupi (r=0,394; p=0,028) statistički značajno, pozitivno i umereno koreliraju.
Zaključak: Stimulisanje razvoja socijalnih veština, bolja socijalna kompetencija, bogatija mreža socijalnih odnosa i pozitivno socijalno iskustvo učenika sa lakom intelektualnom ometnošću bi mogli da budu značajni činioci razvoja bolje slike o sebi. Mehanizme i značajnost uticaja socijalnih veština na samovrednovanje različitih tipova kompetencija i socijalne pozicije bi trebalo utvrditi u budućim istraživanjima., Introduction: Self-image is a reflection of self-evaluation of personal competencies in different life domains. Social interactions with significant others and evaluation of one’s own behavior in daily living environment determine the quality of a person’s acquired life experience, based on which different attributes of self-image develop. The results of studies on the quality, trajectory and factors of the self-concept development of people with intellectual disability are not consistent.
Aim: The aim of this research was to determine the correlation between the level of development of social skills and the quality of self-perceived self-image in three domains (cognitive and physical competence and peer acceptance) in students with mild intellectual disability.
Method: The sample included 31 participants with mild intellectual disability, of both genders, 12 to 18 years of age (M=15.13; SD=1.73).
Self-perception of cognitive competence, physical competence and peer acceptance was assessed using a modified version of the Pictorial Scale of Perceived Competence and Social Acceptance for Young Children. The level of adoption of social skills was assessed using the Adaptive Behavior Assessment System II, subscale Social Skills (domains Leisure time and Social Adaptive skills).
Results: Composite score of acquired social skills and self-perceived cognitive competence (r=.635; p=.000), physical competence (r=.668; p=.000), as well as social acceptance in the peer group (r=.394; p=.028) are statistically significant, positively and moderately correlated.
Conclusion: Stimulating the development of social skills, better social competence, richer network of social relations and a positive social experience of students with mild intellectual disability could be important factors in developing a better self-image. The mechanisms and significance of the influence of social skills on the self-evaluation of different types of competencies and social position should be determined in future research.",
publisher = "Univerzitet u Beogradu – Fakultet za specijalnu edukaciju i rehabilitaciju / University of Belgrade – Faculty of Special Education and Rehabilitation",
journal = "Zbornik rezimea 11. Međunarodni naučni skup Specijalna edukacija i rehabilitacija danas Beograd, 29–30. oktobar 2021. godine",
title = "Povezanost socijalnih veština, profila samopercipirane kompetentnosti i vršnjačke prihvaćenosti kod učenika sa lakom intelektualnom ometenošću, Relationship between social skills and profiles of self-percepted competence and peer acceptance in students with mild intellectual disability",
pages = "161-160",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rfasper_3735"
}

Kaljača, S., Dučić, B.,& Radnović, S.. (2021). Povezanost socijalnih veština, profila samopercipirane kompetentnosti i vršnjačke prihvaćenosti kod učenika sa lakom intelektualnom ometenošću. in Zbornik rezimea 11. Međunarodni naučni skup Specijalna edukacija i rehabilitacija danas Beograd, 29–30. oktobar 2021. godine
Univerzitet u Beogradu – Fakultet za specijalnu edukaciju i rehabilitaciju / University of Belgrade – Faculty of Special Education and Rehabilitation., 160-161.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rfasper_3735

Kaljača S, Dučić B, Radnović S. Povezanost socijalnih veština, profila samopercipirane kompetentnosti i vršnjačke prihvaćenosti kod učenika sa lakom intelektualnom ometenošću. in Zbornik rezimea 11. Međunarodni naučni skup Specijalna edukacija i rehabilitacija danas Beograd, 29–30. oktobar 2021. godine. 2021;:160-161.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rfasper_3735 .

Kaljača, Svetlana, Dučić, Bojan, Radnović, Suzana, "Povezanost socijalnih veština, profila samopercipirane kompetentnosti i vršnjačke prihvaćenosti kod učenika sa lakom intelektualnom ometenošću" in Zbornik rezimea 11. Međunarodni naučni skup Specijalna edukacija i rehabilitacija danas Beograd, 29–30. oktobar 2021. godine (2021):160-161,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rfasper_3735 .

TY  - THES
AU  - Radnović, Suzana
PY  - 2020
UR  - http://rfasper.fasper.bg.ac.rs/handle/123456789/4022
AB  - Код особа са интелектуалном ометеношћу (ИО) услед дефицита у области социјалних вештина могућности остваривања пријатељских односа са вршњацима су ограничене. Последње три деценије повећава се број истраживања чији је циљ идентификовање чинилаца социометријског статуса особа са ИО, јер се на основу резултата ових истраживања могу креирати интервенциони програми и други облици подршке који представљају један од предуслова успешне друштвене инклузије особа које припадају овој популацији.
Примарни циљ овог истраживања је утврђивање односа социометријског статуса и нивоа усвојености социјалних вештина, квалитета слике о себи и академског успеха ученика са лаком интелектуалном ометеношћу и ученика типичног развоја. Секундарни циљ је утврђивање утицаја пола на социометријски статус, ниво усвојености социјалних вештина и слику о себи особа са интелектуалном ометеношћу.
Истраживањем је обухваћено 85 испитаника узраста од 12 до 24 године (АS=14,86, SD=2,35). Узорак су чинили ученици са лаком ИО и испитаници типичног развоја са територије Кикинде, Зрењанина и Мокрина.
За потребе прикупљања података о социјалним вештинама, примењене су две
супскале Социјализација и Слободно време које чине домен Социјализација у оквиру другог издања Система за процену адаптивног понашања (Adaptive Behavior Assessment
System II, ABAS, Harrison & Oakland, 2003). За процену социометријског статуса коришћена је модификација социометријског упитника за употребу код особа са интелектуалном ометеношћу (Moore & Updegraff, 1964). Примењена је и Скала перципиране компетенције и прихватања код деце млађег узраста, форма намењена дечацима, као и форма намењена девојчицама (Harter, Pike, 1984).
Утврђено је да на целом узорку и на узорку који чине ученици са ИО, ученици из групе Oдбачени имају статистички значајно нижи ниво социјалних вештина у односу на ученике из групе Kонтроверзни. На узорку који су чинили испитаници ТР нису утврђене статистички значајне разлике између нивоа усвојености социјалних вештина и социометријског статуса исптианика.
На целом узорку код ученика из групе Одбачени слика о себи је статистички значајно неповољнија у односу на ученике из групе Контроверзни и у поређењу са ученицима из групе Прихваћени. Ученици са ИО су имали статистички значајно неповољнију слику о себи у односу на ученике ТР који припадају истој социометријској групи.
Статистички значајне позитивне корелације између позитивних номинација и академског успеха утврђене су само на узорку који су чинили ученици ТР.
У узорку који чине ученици са ИО, иако најбољи школкси успех имају ученици који припадају социометријској категорији Прихваћени, а најслабији успех остварују ученици који припадају социометријској категорији Одбачени, разлике у академском успеху одбачених, контроверзних и прихваћених нису статистички значајне.
На целом узорку није утврђено да девојчице имају статистички значајно повољнији социометријски статус, али регистровано је да имају статистички значајно виши ниво усвојености социјалних  вештина и бољу слику о себи у односу на дечаке.
AB  - In addition to cognitive abilities, social skills are also very important for the functioning of individuals with intellectual disabilities, both in special schools and in an inclusive environment.
Examining sociometric status has been addressed by many authors in the last few decades. It is interesting to compare students with intellectual disabilities and students with typical development, in order to determine how much a lower level of cognitive abilities affects the development of social competence.
The aim of this research is to determine the relationship between sociometric status and the level of adoption of social skills, the quality of self-image and academic success of students with mild intellectual disabilities and students of typical development. The aim is also to determine the influence of gender on sociometric status, the level of adoption of social skills and the self-image of students with intellectual disabilities.
The study included 85 respondents aged 12 to 24 years (AS = 14.86, SD = 2.35). The sample consisted of students with mild intellectual disabilities and respondents of typical development from the territory of Kikinda, Zrenjanin and Mokrin.
For the purposes of collecting data on social skills, two subscales were applied, Socialization and Leisure, which form the domain of Socialization within the second edition of the Adaptive Behavior Assessment System II, ABAS, (Harrison & Oakland, 2003). To assess sociometric status, a modification of the sociometric questionnaire for use in people with intellectual disabilities was used (Moore & Updegraff, 1964). The Scale of perceived competence and acceptance in young children, the form intended for boys, as well as the form intended for girls were also applied.
It was found that in the entire sample and in the sample consisting of students from the ID, students from the group Rejected have a statistically significantly lower level of social skills compared to students from the group Controversial. No statistically significant differences between the level of acquisition of social skills and the sociometric status of the respondents were found on the sample of TD respondents.
In the whole sample, the self-image of students from the group Rejected is statistically significantly less favorable in relation to the students from the group Controversial and in comparison with the students from the group Accepted. Students with ID had a statistically significantly less favorable self-image compared to TD students who belong to the same sociometric group.
Statistically significant positive correlations between positive nominations and academic success were found only on a sample of TD students.
In the sample of students with ID, although the best school success is achieved by students who belong to the sociometric category Accepted, and the weakest success is achieved by students who belong to the sociometric category Rejected, the differences in academic success of rejected, controversial and accepted are not statistically significant.
In the whole sample, it was not determined that girls have a statistically significantly more favorable sociometric status, but it was registered that they have a statistically significantly higher level of adoption of social skills and a better self-image compared to boys.
T1  - Odnos socijalnog statusa, akademskog uspeha i slike o sebi učenika sa intelektualnom ometenošću
EP  - 69
SP  - 1
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rfasper_4022
ER  - 

@mastersthesis{
author = "Radnović, Suzana",
year = "2020",
abstract = "Код особа са интелектуалном ометеношћу (ИО) услед дефицита у области социјалних вештина могућности остваривања пријатељских односа са вршњацима су ограничене. Последње три деценије повећава се број истраживања чији је циљ идентификовање чинилаца социометријског статуса особа са ИО, јер се на основу резултата ових истраживања могу креирати интервенциони програми и други облици подршке који представљају један од предуслова успешне друштвене инклузије особа које припадају овој популацији.
Примарни циљ овог истраживања је утврђивање односа социометријског статуса и нивоа усвојености социјалних вештина, квалитета слике о себи и академског успеха ученика са лаком интелектуалном ометеношћу и ученика типичног развоја. Секундарни циљ је утврђивање утицаја пола на социометријски статус, ниво усвојености социјалних вештина и слику о себи особа са интелектуалном ометеношћу.
Истраживањем је обухваћено 85 испитаника узраста од 12 до 24 године (АS=14,86, SD=2,35). Узорак су чинили ученици са лаком ИО и испитаници типичног развоја са територије Кикинде, Зрењанина и Мокрина.
За потребе прикупљања података о социјалним вештинама, примењене су две
супскале Социјализација и Слободно време које чине домен Социјализација у оквиру другог издања Система за процену адаптивног понашања (Adaptive Behavior Assessment
System II, ABAS, Harrison & Oakland, 2003). За процену социометријског статуса коришћена је модификација социометријског упитника за употребу код особа са интелектуалном ометеношћу (Moore & Updegraff, 1964). Примењена је и Скала перципиране компетенције и прихватања код деце млађег узраста, форма намењена дечацима, као и форма намењена девојчицама (Harter, Pike, 1984).
Утврђено је да на целом узорку и на узорку који чине ученици са ИО, ученици из групе Oдбачени имају статистички значајно нижи ниво социјалних вештина у односу на ученике из групе Kонтроверзни. На узорку који су чинили испитаници ТР нису утврђене статистички значајне разлике између нивоа усвојености социјалних вештина и социометријског статуса исптианика.
На целом узорку код ученика из групе Одбачени слика о себи је статистички значајно неповољнија у односу на ученике из групе Контроверзни и у поређењу са ученицима из групе Прихваћени. Ученици са ИО су имали статистички значајно неповољнију слику о себи у односу на ученике ТР који припадају истој социометријској групи.
Статистички значајне позитивне корелације између позитивних номинација и академског успеха утврђене су само на узорку који су чинили ученици ТР.
У узорку који чине ученици са ИО, иако најбољи школкси успех имају ученици који припадају социометријској категорији Прихваћени, а најслабији успех остварују ученици који припадају социометријској категорији Одбачени, разлике у академском успеху одбачених, контроверзних и прихваћених нису статистички значајне.
На целом узорку није утврђено да девојчице имају статистички значајно повољнији социометријски статус, али регистровано је да имају статистички значајно виши ниво усвојености социјалних  вештина и бољу слику о себи у односу на дечаке., In addition to cognitive abilities, social skills are also very important for the functioning of individuals with intellectual disabilities, both in special schools and in an inclusive environment.
Examining sociometric status has been addressed by many authors in the last few decades. It is interesting to compare students with intellectual disabilities and students with typical development, in order to determine how much a lower level of cognitive abilities affects the development of social competence.
The aim of this research is to determine the relationship between sociometric status and the level of adoption of social skills, the quality of self-image and academic success of students with mild intellectual disabilities and students of typical development. The aim is also to determine the influence of gender on sociometric status, the level of adoption of social skills and the self-image of students with intellectual disabilities.
The study included 85 respondents aged 12 to 24 years (AS = 14.86, SD = 2.35). The sample consisted of students with mild intellectual disabilities and respondents of typical development from the territory of Kikinda, Zrenjanin and Mokrin.
For the purposes of collecting data on social skills, two subscales were applied, Socialization and Leisure, which form the domain of Socialization within the second edition of the Adaptive Behavior Assessment System II, ABAS, (Harrison & Oakland, 2003). To assess sociometric status, a modification of the sociometric questionnaire for use in people with intellectual disabilities was used (Moore & Updegraff, 1964). The Scale of perceived competence and acceptance in young children, the form intended for boys, as well as the form intended for girls were also applied.
It was found that in the entire sample and in the sample consisting of students from the ID, students from the group Rejected have a statistically significantly lower level of social skills compared to students from the group Controversial. No statistically significant differences between the level of acquisition of social skills and the sociometric status of the respondents were found on the sample of TD respondents.
In the whole sample, the self-image of students from the group Rejected is statistically significantly less favorable in relation to the students from the group Controversial and in comparison with the students from the group Accepted. Students with ID had a statistically significantly less favorable self-image compared to TD students who belong to the same sociometric group.
Statistically significant positive correlations between positive nominations and academic success were found only on a sample of TD students.
In the sample of students with ID, although the best school success is achieved by students who belong to the sociometric category Accepted, and the weakest success is achieved by students who belong to the sociometric category Rejected, the differences in academic success of rejected, controversial and accepted are not statistically significant.
In the whole sample, it was not determined that girls have a statistically significantly more favorable sociometric status, but it was registered that they have a statistically significantly higher level of adoption of social skills and a better self-image compared to boys.",
title = "Odnos socijalnog statusa, akademskog uspeha i slike o sebi učenika sa intelektualnom ometenošću",
pages = "69-1",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rfasper_4022"
}

Radnović, S.. (2020). Odnos socijalnog statusa, akademskog uspeha i slike o sebi učenika sa intelektualnom ometenošću. , 1-69.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rfasper_4022

Radnović S. Odnos socijalnog statusa, akademskog uspeha i slike o sebi učenika sa intelektualnom ometenošću. 2020;:1-69.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rfasper_4022 .

Radnović, Suzana, "Odnos socijalnog statusa, akademskog uspeha i slike o sebi učenika sa intelektualnom ometenošću" (2020):1-69,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rfasper_4022 .