TY  - CONF
AU  - Kisić, Sara
AU  - Roknić, Ana
AU  - Dragović, Sandra
AU  - Đurić-Zdravković, Aleksandra
PY  - 2021
UR  - http://rfasper.fasper.bg.ac.rs/handle/123456789/3357
AB  - Termin socijalna kompetencija u literaturi se uglavnom koristi za označavanje
pozitivnih odnosa sa vršnjacima, iako među autorima ne postoji konsenzus oko
jedinstvenog značenja ove sintagme. Njome se najčešće podrazumevaju različite
socijalne, emocionalne i kognitivne veštine i ponašanja koja su neophodna za uspešnu
socijalnu adaptaciju i efikasnost u socijalnim interakcijama.
Cilj istraživanja je utvrđivanje nivoa socijalne kompetencije kod učenika s lakom
intelektualnom ometenošću (LIO). Uzorak istraživanja je činio 30 učenika sa LIO nižih
razreda osnovne škole. Kao instrument procene korišćeno je drugo izdanje Skale
socijalnog ponašanja u školi i to deo koji procenjuje socijalnu kompetenciju, a sastoji se
od tri supskale: Odnosi sa vršnjacima, Upravljanje sopstvenim ponašanjem i Akademsko
ponašanje.
Prema rezultatima na supskali Odnosi sa vršnjacima, 13,3% ispitanika s LIO
pripadaju nivou veoma rizičnih, iz čega zaključujemo da oni pokazuju značajan deficit pri
relaciji sa drugima, 20% pripada nivou rizičnih, a na prosečnom nivou se nalazi 56,7%
ispitanika. Na supskali Upravljanje ponašanjem 33,3% ispitanika pripada nivou visoko
funkcionalnih, 53,3% prosečnom nivou, 10% pripadaju nivou rizičnih, dok samo jedan
ispitanik (3,33%) pokazuje značajan deficit. Na supskali Akademsko ponašanje, 13,3%
ispitanika funkcioniše na visoko funkcionalnom nivou, najveći broj ispitanih pripada
nivou prosečnih, 20% ispitanika se nalazi u riziku, dok značajan deficit pokazuje samo
jedan ispitanik (3,3%). Kroz ukupan skor se zaključuje da najveći broj učenika s LIO
funkcioniše na nivou koji je tipičan za prosečne kriterijume, dok su na visoko
funkcionalnom nivou razvrstana samo četiri ispitanika (13,3%). Za ove ispitanike može
da se kaže da su dobro ovladali socijalnom kompetencijom, da su socijalno odgovorni i
da na adekvatan način ostvaruju i održavaju socijalne odnose. Osam ispitanika (26,7%)
pripada nivou rizičnih, tj. onih koji pokazuju različite blaže disfunkcionalnosti u okviru
socijalne kompetencije.
Dobijeni podaci poklapaju se s navodima Američke psihijatrijske asocijacije
vezanim za opis socijalne kompetencije osoba s LIO. Utvrđene disfunkcionalnosti na
koje rad ukazuje treba nužno tretirati ciljanim programima prevencije i programima
povećanja kvaliteta socijalne kompetencije.
Rad je nastao kao rezultat istraživanja na projektu „Kreiranje Protokola za
procenu edukativnih potencijala dece sa smetnjama u razvoju kao kriterijuma za izradu
individualnih obrazovnih programa” (179025), koji finansira Ministarstvo prosvete,
nauke i tehnološkog razvoja RS.
PB  - Društvo defektologa Srbije
C3  - Zbornik rezimea – „Stručno-naučna konferencija sa međunarodnim učešćem Dani defektologa Srbije”, Zlatibor, Srbija, 18–21.02.2021.
T1  - Nivoi socijalne kompetencije učenika s lakom intelektualnom ometenošću
SP  - 70
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rfasper_3357
ER  - 

@conference{
author = "Kisić, Sara and Roknić, Ana and Dragović, Sandra and Đurić-Zdravković, Aleksandra",
year = "2021",
abstract = "Termin socijalna kompetencija u literaturi se uglavnom koristi za označavanje
pozitivnih odnosa sa vršnjacima, iako među autorima ne postoji konsenzus oko
jedinstvenog značenja ove sintagme. Njome se najčešće podrazumevaju različite
socijalne, emocionalne i kognitivne veštine i ponašanja koja su neophodna za uspešnu
socijalnu adaptaciju i efikasnost u socijalnim interakcijama.
Cilj istraživanja je utvrđivanje nivoa socijalne kompetencije kod učenika s lakom
intelektualnom ometenošću (LIO). Uzorak istraživanja je činio 30 učenika sa LIO nižih
razreda osnovne škole. Kao instrument procene korišćeno je drugo izdanje Skale
socijalnog ponašanja u školi i to deo koji procenjuje socijalnu kompetenciju, a sastoji se
od tri supskale: Odnosi sa vršnjacima, Upravljanje sopstvenim ponašanjem i Akademsko
ponašanje.
Prema rezultatima na supskali Odnosi sa vršnjacima, 13,3% ispitanika s LIO
pripadaju nivou veoma rizičnih, iz čega zaključujemo da oni pokazuju značajan deficit pri
relaciji sa drugima, 20% pripada nivou rizičnih, a na prosečnom nivou se nalazi 56,7%
ispitanika. Na supskali Upravljanje ponašanjem 33,3% ispitanika pripada nivou visoko
funkcionalnih, 53,3% prosečnom nivou, 10% pripadaju nivou rizičnih, dok samo jedan
ispitanik (3,33%) pokazuje značajan deficit. Na supskali Akademsko ponašanje, 13,3%
ispitanika funkcioniše na visoko funkcionalnom nivou, najveći broj ispitanih pripada
nivou prosečnih, 20% ispitanika se nalazi u riziku, dok značajan deficit pokazuje samo
jedan ispitanik (3,3%). Kroz ukupan skor se zaključuje da najveći broj učenika s LIO
funkcioniše na nivou koji je tipičan za prosečne kriterijume, dok su na visoko
funkcionalnom nivou razvrstana samo četiri ispitanika (13,3%). Za ove ispitanike može
da se kaže da su dobro ovladali socijalnom kompetencijom, da su socijalno odgovorni i
da na adekvatan način ostvaruju i održavaju socijalne odnose. Osam ispitanika (26,7%)
pripada nivou rizičnih, tj. onih koji pokazuju različite blaže disfunkcionalnosti u okviru
socijalne kompetencije.
Dobijeni podaci poklapaju se s navodima Američke psihijatrijske asocijacije
vezanim za opis socijalne kompetencije osoba s LIO. Utvrđene disfunkcionalnosti na
koje rad ukazuje treba nužno tretirati ciljanim programima prevencije i programima
povećanja kvaliteta socijalne kompetencije.
Rad je nastao kao rezultat istraživanja na projektu „Kreiranje Protokola za
procenu edukativnih potencijala dece sa smetnjama u razvoju kao kriterijuma za izradu
individualnih obrazovnih programa” (179025), koji finansira Ministarstvo prosvete,
nauke i tehnološkog razvoja RS.",
publisher = "Društvo defektologa Srbije",
journal = "Zbornik rezimea – „Stručno-naučna konferencija sa međunarodnim učešćem Dani defektologa Srbije”, Zlatibor, Srbija, 18–21.02.2021.",
title = "Nivoi socijalne kompetencije učenika s lakom intelektualnom ometenošću",
pages = "70",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rfasper_3357"
}

Kisić, S., Roknić, A., Dragović, S.,& Đurić-Zdravković, A.. (2021). Nivoi socijalne kompetencije učenika s lakom intelektualnom ometenošću. in Zbornik rezimea – „Stručno-naučna konferencija sa međunarodnim učešćem Dani defektologa Srbije”, Zlatibor, Srbija, 18–21.02.2021.
Društvo defektologa Srbije., 70.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rfasper_3357

Kisić S, Roknić A, Dragović S, Đurić-Zdravković A. Nivoi socijalne kompetencije učenika s lakom intelektualnom ometenošću. in Zbornik rezimea – „Stručno-naučna konferencija sa međunarodnim učešćem Dani defektologa Srbije”, Zlatibor, Srbija, 18–21.02.2021.. 2021;:70.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rfasper_3357 .

Kisić, Sara, Roknić, Ana, Dragović, Sandra, Đurić-Zdravković, Aleksandra, "Nivoi socijalne kompetencije učenika s lakom intelektualnom ometenošću" in Zbornik rezimea – „Stručno-naučna konferencija sa međunarodnim učešćem Dani defektologa Srbije”, Zlatibor, Srbija, 18–21.02.2021. (2021):70,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rfasper_3357 .

TY  - THES
AU  - Kisić, Sara
PY  - 2020
UR  - http://rfasper.fasper.bg.ac.rs/handle/123456789/3903
AB  - Социјална компетенција је сложен, интерактивни процес. Сажима интерперсоналне вештине, просоцијално понашање, саморегулацију, разумевање других, али и самопоуздање особе. Њен значај је вишеструк. Социјална компетенција је важна како бисмо разумели и изразили социјалне релевантности, а у циљу достизања бољег успеха, успостављања блиских односа и решавања свакодневних проблема. Када је особа социјално компетентна, она је спрема да се изложи захтевима даљег напретка и развоја. Супротно, уколико особа није развила адекватне односе и стекла довољна искуства, њена социјална компетенција се не развија адекватно, што даље може водити појави антисоцијалног понашања. Појава антисоцијалног понашања не подразумева присуство поремећаја у понашању, али може водити ка њиховој појави.
Циљ овог истраживања је утврђивање повезаности квалитета социјалне компетенције и начина манифестовања антисоцијалног понашања код ученика типичног развоја и ученика с тешкоћама у менталном развоју. Секундарни циљ истраживања односи се на утврђивање разлике у односу на пол и школски узраст код наведених група ученика у оквиру квалитета социјалне компетенције и испољавања антисоцијалног понашања.
Узорак је чинило 60 испитаника оба пола. Једну групу испитаника чинило је 30 ученика типичног развоја, а другу групу испитаника је чинило 30 ученика са тешкоћама у менталном развоју (лака интелектуална ометеност уз коморбидитет и без присуства коморбидитета). Свих 60 испитаника су ученици основне школе. Као мерни инструмент
процене примењена је Скала социјалног понашања у школи, друго издање.
Резултати показују да постоје разлике између две групе испитаника. Испитаници типичног развоја показују боље резултате у односу на квалитет социјалне компетенције.
Самим тим они у мањој мери манифестују антисоцијално понашање у односу на испитанике са тешкоћама у менталном развоју.
Утврдили смо да постоји разлика у односу на пол. Девојчице поседују бољи квалитет социјалне компетенције, самим тим и у мањој мери манифестују антисоцијално понашање.
Резултати су показали да испитаници не показују разлику у погледу узраста.
AB  - Social competence is a complex and interactive process. Interpersonal skills, prosocial behaviour, self-regulation, understanding of others, as well as self-esteem are all contained in it.
The significance of social competence is multifaceted. Social competence is important for both understanding and expressing socially relevant concepts, all with the aim of achieving greater success, building personal relationships, and solving everyday problems. If a person is socially competent, they are ready to prepare themselves for further progress and development. Contrary to this, if a person has not developed appropriate relationships and gained enough experience, their social competence is not developed in a proper way either, which can ultimately lead to antisocial behaviour. Antisocial behaviour does not mean the presence of a behavior disorder per se, but it can lead to their emergence.
The aim of the research is to establish the connection between the level of social competence and the way of expressing antisocial behaviour in students of typical population and those with difficulties in mental development. Another aim of the research is tо establish the difference within the aforementioned groups of students regarding gender and school level, while taking into consideration and the manifestation of antisocial behavior.
Respondents of the research were 60 children of both genders. One group consisted of 30 students of typical population and the other group consisted of 30 students with difficulties in mental development (mild intellectual disability with comorbidity or without one). All 60 participants were students who attend primary school. Measuring instrument of the assessment was the Scale of social behaviour in school, second edition.
The results show that there are differences among these two groups of respondents. The participants who belong to the typical population group showed better results regarding the level of social competence. Accordingly, they express antisocial behaviour less than those participants who were in the group with difficulties in mental development.
The results also portray that there are differences regarding gender. Girls possess higher levels of social competence and therefore they express antisocial behaviour in lesser amount. The results have shown that there are no differences when it comes to age.
T1  - Socijalna kompetencija i antisocijalno ponašanje kod učenika osnovnoškolskog uzrasta
EP  - 53
IS  - 1
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rfasper_3903
ER  - 

@mastersthesis{
author = "Kisić, Sara",
year = "2020",
abstract = "Социјална компетенција је сложен, интерактивни процес. Сажима интерперсоналне вештине, просоцијално понашање, саморегулацију, разумевање других, али и самопоуздање особе. Њен значај је вишеструк. Социјална компетенција је важна како бисмо разумели и изразили социјалне релевантности, а у циљу достизања бољег успеха, успостављања блиских односа и решавања свакодневних проблема. Када је особа социјално компетентна, она је спрема да се изложи захтевима даљег напретка и развоја. Супротно, уколико особа није развила адекватне односе и стекла довољна искуства, њена социјална компетенција се не развија адекватно, што даље може водити појави антисоцијалног понашања. Појава антисоцијалног понашања не подразумева присуство поремећаја у понашању, али може водити ка њиховој појави.
Циљ овог истраживања је утврђивање повезаности квалитета социјалне компетенције и начина манифестовања антисоцијалног понашања код ученика типичног развоја и ученика с тешкоћама у менталном развоју. Секундарни циљ истраживања односи се на утврђивање разлике у односу на пол и школски узраст код наведених група ученика у оквиру квалитета социјалне компетенције и испољавања антисоцијалног понашања.
Узорак је чинило 60 испитаника оба пола. Једну групу испитаника чинило је 30 ученика типичног развоја, а другу групу испитаника је чинило 30 ученика са тешкоћама у менталном развоју (лака интелектуална ометеност уз коморбидитет и без присуства коморбидитета). Свих 60 испитаника су ученици основне школе. Као мерни инструмент
процене примењена је Скала социјалног понашања у школи, друго издање.
Резултати показују да постоје разлике између две групе испитаника. Испитаници типичног развоја показују боље резултате у односу на квалитет социјалне компетенције.
Самим тим они у мањој мери манифестују антисоцијално понашање у односу на испитанике са тешкоћама у менталном развоју.
Утврдили смо да постоји разлика у односу на пол. Девојчице поседују бољи квалитет социјалне компетенције, самим тим и у мањој мери манифестују антисоцијално понашање.
Резултати су показали да испитаници не показују разлику у погледу узраста., Social competence is a complex and interactive process. Interpersonal skills, prosocial behaviour, self-regulation, understanding of others, as well as self-esteem are all contained in it.
The significance of social competence is multifaceted. Social competence is important for both understanding and expressing socially relevant concepts, all with the aim of achieving greater success, building personal relationships, and solving everyday problems. If a person is socially competent, they are ready to prepare themselves for further progress and development. Contrary to this, if a person has not developed appropriate relationships and gained enough experience, their social competence is not developed in a proper way either, which can ultimately lead to antisocial behaviour. Antisocial behaviour does not mean the presence of a behavior disorder per se, but it can lead to their emergence.
The aim of the research is to establish the connection between the level of social competence and the way of expressing antisocial behaviour in students of typical population and those with difficulties in mental development. Another aim of the research is tо establish the difference within the aforementioned groups of students regarding gender and school level, while taking into consideration and the manifestation of antisocial behavior.
Respondents of the research were 60 children of both genders. One group consisted of 30 students of typical population and the other group consisted of 30 students with difficulties in mental development (mild intellectual disability with comorbidity or without one). All 60 participants were students who attend primary school. Measuring instrument of the assessment was the Scale of social behaviour in school, second edition.
The results show that there are differences among these two groups of respondents. The participants who belong to the typical population group showed better results regarding the level of social competence. Accordingly, they express antisocial behaviour less than those participants who were in the group with difficulties in mental development.
The results also portray that there are differences regarding gender. Girls possess higher levels of social competence and therefore they express antisocial behaviour in lesser amount. The results have shown that there are no differences when it comes to age.",
title = "Socijalna kompetencija i antisocijalno ponašanje kod učenika osnovnoškolskog uzrasta",
pages = "53",
number = "1",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rfasper_3903"
}

Kisić, S.. (2020). Socijalna kompetencija i antisocijalno ponašanje kod učenika osnovnoškolskog uzrasta. (1).
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rfasper_3903

Kisić S. Socijalna kompetencija i antisocijalno ponašanje kod učenika osnovnoškolskog uzrasta. 2020;(1):null-53.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rfasper_3903 .

Kisić, Sara, "Socijalna kompetencija i antisocijalno ponašanje kod učenika osnovnoškolskog uzrasta", no. 1 (2020),
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rfasper_3903 .