TY  - JOUR
AU  - Golubović, Slavica
AU  - Šakotić, Nada
AU  - Janićijević, Dušanka
AU  - Ječmenica, Nevena
AU  - Dmitriev, Alexey
AU  - Kolyagina, Victoria
PY  - 2022
UR  - http://rfasper.fasper.bg.ac.rs/handle/123456789/4584
AB  - The aim of this research is to determine the characteristics of storytelling in preschool children. The study included 60 children, aged four, five and six years. The characteristics of the narration of a story on the macrolinguistic and microlinguistic plane were assessed by applying the Comic story task (Kostić, Vladisavljević & Popović, 1983).
The results of the macrolinguistic structure of storytelling showed that focus in four and five-year-olds is in describing the introductory event and the activities leading to a goal. In contrast, with six-year-old children story patterns exist at a cognitive level, since the elements of the comic story are consistently described in just slightly less than half of the them.
The results of the microlinguistic structure of storytelling showed that the four- year-olds stories predominantly contain simple sentences, while simple-extended and dependent-complex syntactic constructions dominate in the stories of five-year-olds. In contrast, there is a tendency in six-year-olds to use complex (consecutive, dependent) sentences. Storytelling in children develops gradually over the preschool period, so instructions for storytelling is important for all children, especially for those at risk for or with language learning impairments.
AB  - Cilj ovog istraživanja je utvrđivanje karakteristika pripovedanja priče kod dece predškolskog uzrasta. Istraživanjem je obuhvaćeno 60 dece, uzrasta od četiri, pet i šest godina. Karakteristike pripovedanja priče kod dece na makrolingvističkom i mikrolingvističkom planu procenjene su primenom zadatka Strip priča (Kostić, Vladisavljević & Popović, 1983).  Rezultati istraživanja makrolingvističke strukture priče su pokazali, da se kod četvorogodišnjaka i petogodišnjaka fokus pripovedanja priče nalazi u opisivanju uvodnog događaja i aktivnosti kojima se dolazi do cilja. Za razliku od njih, kod šestogodišnjaka šema priče postoji na saznajnom nivou, budući da su elementi strip priče konzistentno opisivani u nešto manje od polovine dece.  Analizom rezultata mikrolingvističke strukture priče utvrđeno je da priče četvorogodišnjaka predominantno sadrže proste rečenice, dok prosto-proširene i zavisno-složene sintaksičke konstrukcije dominiraju u narativnom diskursu petogodišnjaka. Za razliku od njih, u grupi šestogodišnjaka je prisutna tendencija korišćenja složenih (naporednih, zavisnih) rečenica. Pripovedanje priče kod dece postepeno se razvija tokom predškolskog perioda, a saveti o podsticaju razvoja ove sposobnosti su važni za svu decu, posebno za decu sa prisustvom riziko faktora na rođenju ili decu sa deficitima u razvoju govora i jezika.
PB  - Univerzitet u Nišu
T2  - Teme
T1  - Narrative competence:  a preliminary study of storytelling  in preschool children
T1  - Narativna kompetentnost:  preliminarna studija pripovedanja priče kod dece predškolskog uzrasta
IS  - 1
VL  - 46
DO  - 10.22190/TEME200222001G
ER  - 

@article{
author = "Golubović, Slavica and Šakotić, Nada and Janićijević, Dušanka and Ječmenica, Nevena and Dmitriev, Alexey and Kolyagina, Victoria",
year = "2022",
abstract = "The aim of this research is to determine the characteristics of storytelling in preschool children. The study included 60 children, aged four, five and six years. The characteristics of the narration of a story on the macrolinguistic and microlinguistic plane were assessed by applying the Comic story task (Kostić, Vladisavljević & Popović, 1983).
The results of the macrolinguistic structure of storytelling showed that focus in four and five-year-olds is in describing the introductory event and the activities leading to a goal. In contrast, with six-year-old children story patterns exist at a cognitive level, since the elements of the comic story are consistently described in just slightly less than half of the them.
The results of the microlinguistic structure of storytelling showed that the four- year-olds stories predominantly contain simple sentences, while simple-extended and dependent-complex syntactic constructions dominate in the stories of five-year-olds. In contrast, there is a tendency in six-year-olds to use complex (consecutive, dependent) sentences. Storytelling in children develops gradually over the preschool period, so instructions for storytelling is important for all children, especially for those at risk for or with language learning impairments., Cilj ovog istraživanja je utvrđivanje karakteristika pripovedanja priče kod dece predškolskog uzrasta. Istraživanjem je obuhvaćeno 60 dece, uzrasta od četiri, pet i šest godina. Karakteristike pripovedanja priče kod dece na makrolingvističkom i mikrolingvističkom planu procenjene su primenom zadatka Strip priča (Kostić, Vladisavljević & Popović, 1983).  Rezultati istraživanja makrolingvističke strukture priče su pokazali, da se kod četvorogodišnjaka i petogodišnjaka fokus pripovedanja priče nalazi u opisivanju uvodnog događaja i aktivnosti kojima se dolazi do cilja. Za razliku od njih, kod šestogodišnjaka šema priče postoji na saznajnom nivou, budući da su elementi strip priče konzistentno opisivani u nešto manje od polovine dece.  Analizom rezultata mikrolingvističke strukture priče utvrđeno je da priče četvorogodišnjaka predominantno sadrže proste rečenice, dok prosto-proširene i zavisno-složene sintaksičke konstrukcije dominiraju u narativnom diskursu petogodišnjaka. Za razliku od njih, u grupi šestogodišnjaka je prisutna tendencija korišćenja složenih (naporednih, zavisnih) rečenica. Pripovedanje priče kod dece postepeno se razvija tokom predškolskog perioda, a saveti o podsticaju razvoja ove sposobnosti su važni za svu decu, posebno za decu sa prisustvom riziko faktora na rođenju ili decu sa deficitima u razvoju govora i jezika.",
publisher = "Univerzitet u Nišu",
journal = "Teme",
title = "Narrative competence:  a preliminary study of storytelling  in preschool children, Narativna kompetentnost:  preliminarna studija pripovedanja priče kod dece predškolskog uzrasta",
number = "1",
volume = "46",
doi = "10.22190/TEME200222001G"
}

Golubović, S., Šakotić, N., Janićijević, D., Ječmenica, N., Dmitriev, A.,& Kolyagina, V.. (2022). Narrative competence:  a preliminary study of storytelling  in preschool children. in Teme
Univerzitet u Nišu., 46(1).
https://doi.org/10.22190/TEME200222001G

Golubović S, Šakotić N, Janićijević D, Ječmenica N, Dmitriev A, Kolyagina V. Narrative competence:  a preliminary study of storytelling  in preschool children. in Teme. 2022;46(1).
doi:10.22190/TEME200222001G .

Golubović, Slavica, Šakotić, Nada, Janićijević, Dušanka, Ječmenica, Nevena, Dmitriev, Alexey, Kolyagina, Victoria, "Narrative competence:  a preliminary study of storytelling  in preschool children" in Teme, 46, no. 1 (2022),
https://doi.org/10.22190/TEME200222001G . .

TY  - THES
AU  - Janićijević, Dušanka
PY  - 2019
UR  - http://rfasper.fasper.bg.ac.rs/handle/123456789/4274
AB  - Рано детињство и читав предшколски период одавно су препознати као окоснице развоја бројних перцептивних, моторних и сазнајних феномена. Једно од значајнијих обележја овог раздобља јесте и развој језичке продукције због чега се бројне студије из ове области фокусирају управо на предшколски период. Обзиром да је предшколски период незахвалан за формална тестирања језичких компетенција деце једно од питања овог истраживања јесте и да ли је могуће изнаћи му алтернативу у дескриптивнијем и деци приступачнијем методу какав је анализа наративног дискурса. У овом раду описане су лексичко-семантичке, морфо-синтаксичке и наративне карактеристике језичке продукције четворогодишњака, петогодишњака и шестогодишњака на основу података прикупљених анализом наративног дискурса и формалних тестовима.  Поређењем резултата добијених проценом спонтане продукције са резултатима добијеним на формалним тестовима проверена је поузданост анализе спонтане продукције као алтернативе формалном тестирању лингвистичких компетенција деце предшколског узраста. Испитивани предшколски узраст показао се значајним за развој свих кључних аспеката језичке продукције: лексике, синтаксе и прагматике. Четворогодишњаци су показали квалитативно другачије обрасце постигнућа у поређењу са старијом децом из узорка. Параметри спонтане продукције показали су јаку корелацију са резултатима формалних тестова. Ипак, у процени спонтаног наратива било је тешко издвојити параметре који мере само одређени домен језичке продукције. Због тога се анализа спонтаног наратива пре него алтернатива формалном тестирању може видети као допуна истог. Анализа спонтаног наратива може претходити формалном тестирању и послужити као тријажа језичких компетенција деце предшколског узраста.
AB  - Early childhood and the entire preschool period are seen by many as the time of significant achievements in the area of perceptual, motor and cognitive development.
Development of language production is also one important aspect of the preschool period and that is why many studies in this area of research focus on preschool children. Given that the pre- school period is ungrateful for formal testing of children's language competencies, one of the questions of this research is whether it is possible to find an alternative to the formal tests in a more descriptive and more accessible method such as narrative discourse analysis. This research describes the lexical-semantic, morpho-syntactic and narrative features of the language production of four-year-olds, five-year-olds and six-year-olds based on the data collected through narrative discourse analysis and formal tests. Comparison of the results obtained on the spontaneous production analysis with the results obtained on formal tests was used to test the reliability of the narrative discourse analysis as an alternative to the formal testing of the linguistic competences of preschool children. The pre-school age showed to be significant for the development of all key aspects of language production: vocabulary, syntax and pragmatics. Four- year-olds showed qualitatively different patterns of achievement compared to older children in the sample. Spontaneous production parameters showed a strong correlation with the results of formal tests. Nevertheless, in evaluating the spontaneous narrative, it was difficult to extract parameters that measure only a specific domain of language production. Therefore the narrative discourse analysis can be seen as an addition to formal testing rather than it’s alternative. The narrative discourse analysis can therefore precede formal testing and serve as a screening of language competences of preschool children.
T1  - Neke karakterisike jezičke produkcije dece predškolskog  uzrasta
EP  - 87
SP  - 3
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rfasper_4274
ER  - 

@mastersthesis{
author = "Janićijević, Dušanka",
year = "2019",
abstract = "Рано детињство и читав предшколски период одавно су препознати као окоснице развоја бројних перцептивних, моторних и сазнајних феномена. Једно од значајнијих обележја овог раздобља јесте и развој језичке продукције због чега се бројне студије из ове области фокусирају управо на предшколски период. Обзиром да је предшколски период незахвалан за формална тестирања језичких компетенција деце једно од питања овог истраживања јесте и да ли је могуће изнаћи му алтернативу у дескриптивнијем и деци приступачнијем методу какав је анализа наративног дискурса. У овом раду описане су лексичко-семантичке, морфо-синтаксичке и наративне карактеристике језичке продукције четворогодишњака, петогодишњака и шестогодишњака на основу података прикупљених анализом наративног дискурса и формалних тестовима.  Поређењем резултата добијених проценом спонтане продукције са резултатима добијеним на формалним тестовима проверена је поузданост анализе спонтане продукције као алтернативе формалном тестирању лингвистичких компетенција деце предшколског узраста. Испитивани предшколски узраст показао се значајним за развој свих кључних аспеката језичке продукције: лексике, синтаксе и прагматике. Четворогодишњаци су показали квалитативно другачије обрасце постигнућа у поређењу са старијом децом из узорка. Параметри спонтане продукције показали су јаку корелацију са резултатима формалних тестова. Ипак, у процени спонтаног наратива било је тешко издвојити параметре који мере само одређени домен језичке продукције. Због тога се анализа спонтаног наратива пре него алтернатива формалном тестирању може видети као допуна истог. Анализа спонтаног наратива може претходити формалном тестирању и послужити као тријажа језичких компетенција деце предшколског узраста., Early childhood and the entire preschool period are seen by many as the time of significant achievements in the area of perceptual, motor and cognitive development.
Development of language production is also one important aspect of the preschool period and that is why many studies in this area of research focus on preschool children. Given that the pre- school period is ungrateful for formal testing of children's language competencies, one of the questions of this research is whether it is possible to find an alternative to the formal tests in a more descriptive and more accessible method such as narrative discourse analysis. This research describes the lexical-semantic, morpho-syntactic and narrative features of the language production of four-year-olds, five-year-olds and six-year-olds based on the data collected through narrative discourse analysis and formal tests. Comparison of the results obtained on the spontaneous production analysis with the results obtained on formal tests was used to test the reliability of the narrative discourse analysis as an alternative to the formal testing of the linguistic competences of preschool children. The pre-school age showed to be significant for the development of all key aspects of language production: vocabulary, syntax and pragmatics. Four- year-olds showed qualitatively different patterns of achievement compared to older children in the sample. Spontaneous production parameters showed a strong correlation with the results of formal tests. Nevertheless, in evaluating the spontaneous narrative, it was difficult to extract parameters that measure only a specific domain of language production. Therefore the narrative discourse analysis can be seen as an addition to formal testing rather than it’s alternative. The narrative discourse analysis can therefore precede formal testing and serve as a screening of language competences of preschool children.",
title = "Neke karakterisike jezičke produkcije dece predškolskog  uzrasta",
pages = "87-3",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rfasper_4274"
}

Janićijević, D.. (2019). Neke karakterisike jezičke produkcije dece predškolskog  uzrasta. , 3-87.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rfasper_4274

Janićijević D. Neke karakterisike jezičke produkcije dece predškolskog  uzrasta. 2019;:3-87.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rfasper_4274 .

Janićijević, Dušanka, "Neke karakterisike jezičke produkcije dece predškolskog  uzrasta" (2019):3-87,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rfasper_4274 .