@mastersthesis{
author = "Mitrović, Jelena",
year = "2018",
abstract = "Питање ефективности извршења затворских казни, а посебно кратких казни затвора је предмет интересовања већег броја научника. Предмет овог рада су разлике у карактеристикама и факторима ризика осуђених на кратке казне затвора у односу на осуђене на алтернативне санкције, како би сазнали која мерила и критеријуме судије користе у одлуци да изрекну кратку казну затвора у случајевима у којима су испуњени формални услови да се изрекне алтернативна санкција. Циљеви рада су усмерени на утврђивање оправданости и разлога изрицања кратких казни затвора у случајевима у којима постоје формални услови за изрицање алтернативних санкција, као и на неоправданост изрицања алтернативних санкција услед постојања високог степена ризика рецидивизма, у којим случајевима би било адекватније изрећи затворску казну.
Узорак истраживања чини 187 досијеа осуђених који извршавају казну затвора у Казнено-поправом заводу Падинска Скела (114 осуђена лица) и осуђених који извршавају алтернативне санкције (73 осуђена лица) из Повереничких канцеларија у Београду, Јагодини, Крагујевцу, Крушевцу, Новом Пазару, Пироту, Прокупљу, Сремској Митровици и Ужицу, који су процењивани Упитником за процену ризика за осуђене на казну затвора до и три године, који представља прилагођену, скраћену верзију стандардизованог упитника OASys - Offender Assessment System (Home Office-Briefing, 2002).
Резултати истраживања указују да постоје разлике у социо-демографским карактеристикама осуђених на кратке казне затвора у односу на осуђене на алтернативне санкције. Утврђено је и да постоје разлике у скору и нивоу ризика рецидивизма осуђених на кратке казне затвора у односу на осуђене на алтернативне санкције. Разлике се огледају у томе што је код осуђених на казну затвора утврђен виши скор и ниво ризика рецидивизма у односу на осуђене на алтернативне санкције. Запажено је и да се осуђени на кратке казне затвора разликују од осуђених на алтернативне санкције у односу на већину фактора ризика рецидивизма, и то тако што је утврђено веће присуство фактора ризика по квалитету и интезитету код осуђених на кратке казне затвора у односу на осуђене на алтернативне санкције. Резултати овог истраживања показују и да се осуђени на кратке казне затвора разликују од осуђених на алтернативне санкције у односу на девет области ризика: криминална прошлост и актуелно кривично дело (U = 265,000, p < 0,01), запослење (U = 2641,000, p < 0,01), понашање (U = 3810,500, p < 0,01), услови становања (U = 4749,000, p < 0,01), провођење слободног времена (U = 3970,500, p < 0,01), познаници и породица (U = 4133,000, p < 0,01), злоупотреба психоактивних супстанци (U = 5215,000, p < 0,01), емотивно стање (U = 4245,500, p < 0,01) и ставови (U = 3756,500, p < 0,01), док се не разликују у односу у области образовања (U = 3693,500, p > 0,05) и материјалног статуса (U = 6656,000, p > 0,05)., The question of effectiveness of prison sentences, particularly brief prison sentences, has been a point of interest for increasing number of scientists. Therefore, the main topic of this paper is establishing the differences in characteristics and risk factors in offenders sentenced to brief prison sentences compared to those sentenced to alternative sanctions, in order to discover which criteria are used by judges to decide on brief prison sentence instead of sentencing offenders to alternative sanctions. The aims of the stady tries to establish justification for and reasons behind sentencing offenders to brief prison sentences in cases where alternative sanctions can be imposed, as well as of unjustifiable sentencing to alternative sanctions for reasons of high recidivism risks in cases where brief prison sentence would be more adequate.
The sample used in this research consists of 187 criminal records of offenders which are serving out their sentence in Padinska Skela correctional facility (114 offenders) and offenders serving out sentences in form of alternative sanctions (73 offenders) from Comissioner offices in Belgrade, Jagodina, Kruševac, Novi Pazar, Pirot, Prokuplje, Sremska Mitrovica and Užice. They have been assesed using Risk Assessment Questionnaire for offenders sentenced to prison sentences of up to three years; Questionnaire itself is abridged and adapted version of standardized questionnaire OASys - Offender Assessment System (Home Office-Briefing, 2002).
The results of research suggest that differences exist in socio-demographic characteristics of those sentenced to brief prison sentences compared to those sentenced to alternative sanctions. It has also been discovered that differences in recidivism risk levels and scores exist in those sentenced to brief prison sentences vs those sentenced to alternative sanctions. Those differences can be seen in that those sentenced to brief prison sentences display higher recidivism risk levels and scores compared to those sentenced to alternative sanctions. It has been detected that offenders sentenced to brief prison sentences differ from those sentenced to alternative sanctions regarding most of the recidivism risk factors, in that those factors are more strongly expressed in those sentenced to brief prison sentences, both in quality and intensity. Finally, results of this research demonstrate that offenders sentenced to brief prison sentences differ from those sentenced to alternative sanctions regarding nine risk areas: criminal history and current crime (U = 265,000, p < 0,01), employment (U = 2641,000, p < 0,01), behavior (U = 3810,500, p < 0,01), living arrangements (U = 4749,000, p < 0,01), leisure activities (U = 3970,500, p < 0,01), family and acquaintances (U = 4133,000, p < 0,01), abuse of psychoactive substances (U = 5215,000, p < 0,01), emotional state (U = 4245,500, p< 0,01), personal attitudes (U = 3756,500, p < 0,01); no significant differences exist in areas of education (U = 3693,500, p > 0,05) and income level (U = 6656,000, p > 0,05).",
title = "Komparacija faktora rizika kod osuđenih na kratke kazne zatvora u odnosu na osuđene na alternativne sankcije",
pages = "186-3",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rfasper_4724"
}
